ΣΕΡΒΙΚΑ

(Део говора епископа Августина Кандиота, Птолемаида 15-11-1992)

А КО ЈЕ  БЛИЖЊИ МОЈ?

„А ко је ближњи мој?“ (Лука. 10,29)

Бог је драги моји створио човека као друштвено биће, побринуо се да живи са другим људима. Због тога се човек забрине када остане сам, осећа се усамљено. Ближњи треба да су му његови родитељи, браћа, рођаци и пријатељи. Пре свега код  брачних парова  треба да је  супруг ближњи својој супрузи, а супрузи да је ближњи њен супруг, јер су спојени  светом тајном брака са нераскидивим спонама и нису више два већ су једно тело.

На жалост данас те споне нису јаке. Чак ни спона брака. Од сто бракова, око двадесет и пет се разведу а остали немају савршену хармонију. Велика  љубав и повезаност је некада постојала код старијих брачних парова, када се дешавало да ујутру умре супруг  увече би умрла од туге за њим и његова супруга. Где је данас таква љубав! Долазе тренутци када човек остаје сам.: „далеко стоје ближњи моји“ (псалм. 38,11).

Веома ћеш се преварити ако мислиш да је твој ближњи, твоје дете које ће остати поред тебе да се брине о теби у старости твојој. Колико ли само деце није напустило своје старе родитеље или су их послали у старачке домове! Наш ближњи треба да су наша мајка, супруг или супруга, наша деца, наши рођаци, наши пријатељи и  земљаци. На жалост пуно пута они то нису и стоје далеко од нас.

Једини који остаје заиста наш ближњи  је Господ наш Исус Христос. Самарићанином су га називали његови непријатељи, тако су га називали презриво фарисеји. Али он је сишао са неба, пронашао  човека којег је напао разбојник и излечио га је. Разбојници су лукаве помисли, страсти, лоши људи, разбојник је пре свега сатана.

Крвари данашњи човек и тражи ближњег. Христос помаже  повређеном човеку, брине се о њему и води га у преноћиште, које је Црква са њеним светим тајнама. Христос је идеалан ближњи…

Христос је ближњи сваком човеку… И ако те сви напусте, ти кажи: „Ако на свету не будем имао где да се ослоним или прибегнем, тамо високо је мој  Бог, како могу да очајавам?“ (Г. Веритис).

(Αποσπάσματα ομιλίας επισκόπου Αυγουστίνου Καντιώτου, Πτολεμαϊδα 15-11-1992)

(Део говора епископа Августина Кандиота, Птолемаида 15-11-1992)