Ὕψωσις τοῦ Τιμίου Σταυροῦ

Крстовдан – Воздвижење Часног Крста – 27 Септембар

Крст, «лудост» и «сила»

Браћо, «јер је реч о крсту лудост онима који гину,а сила Божија нама који се спасавамо» (Α΄ Κορ. 1,18)

Данас је драги моји Крстовдан. Данас славимо тај историјски догађај када је света Јелена пронашла у Јерусалиму часни крст, и као данас крст су узвисили, а хиљаде људи се молило са: «Господе, помилуј». О крсту нам данас говори Еванђеље. Док нам апостол казује нешто чудно, то би требало да запазимо данас.

* * *

«Реч о крсту», казује нам дакле о крсту,за једне је «лудост» а за друге је « мудрост и сила» (Α΄ Κορ. 1,18). Заиста чудне речи. Да ли може бити истог укуса слатко и кисело? Како то бива? Реч о крсту или ће бити лудост а не мудрост, или ће бити мудрост а не лудост, или ће бити слабост а не немоћ. Међутим те две супротности се сједињавају код крста Господњег. Који би требао бити разлог ових супротности? Да бих вам представио те супротности које се примећују код крста, навешћу вам један пример. А то је сунце. Излази сунце, његови здраци падају на свећу и она се топи, али ако падну на блато оно се стврдњава, постаје као дрво. Да ли је сунце криво за то? Не. Свећа има способност када дође у додир са сунцем да се омекшава а блато има својство у додиру са сунцем да се стврдњава. Све зависи од материје и од њених својстава. Исто тако и крст, исти, као и сунце које осветљава свет, за једне је лудост, а за друге је снага и мудрост. «Лудост» је крст, нешто несхватљиво. Ко је то говорио? За кога је био «лудост»? За Јудеје. Јудеји нису могли замислити никада, да би један Бог могао доспети до тако велике немоћи и постати предмет исмејавања и ироније. А са друге стране Грци, који су замишљали своје богове да бацају муње и град са врха Олимпа, нису могли да усагласе божанску силу са немоћи једног разапетог. Зато је код њих проповед о Разапетом сматрана као «лудост», нешто несхватљиво.
И до данас је за неке, проповед о крсту лудост. Постоје људи који ако виде једног дечака или девојчицу, или једног човека уопштено, да често иде Богу у Цркву, да се исповеда, да се причешћује, да отвара Еванђење и чита, говоре о њему иронично: „Готово је са њим, полудео је, скренуо је, окренуло му се, луд је, безуман је…“, то је оно шта нам говори апостол данас. За њих је проповед о крсту једно безумље, једна лудост, као и за Јудеје. Та иста проповед је за њих лудост, за друге је мудрост и «сила Божија». «Сила Божија»! Како је  « сила Божија »? Посматрајте и видите.

У старо време је било тако пуно учитеља – нећемо наводити њихова имена. Настојали су да спасу свет. Шта су успели? Ништа, потпуно ништа. Нису могли да исправе своју супругу, своју децу, свога комшију а ни себе саме. Били су немоћни. Погледајте сада, од часа када се воздигао часни крст Господњи, какву промену уочавате! Десно од њега је један разбојник утопљен у крви својих злочина које је починио. Ништа му није помогло да се поправи, ни савети мајке и оца, нити страх од државних органа, нити затвори и окови, нити претње вешалима и смртном казном, ништа. Али чим су на његово срце пале божанске здраке Разапетог, променио се, сунце – Христос- је омекшао његово окрутно срце- јер је у дубини  своје душе имао добро расположење- и њега сада видиш да се каје и постаје светац. Да снага крста га је променила.

Он није једини пример покајања. Од времена када је подигнут крст, пуно таквих чуда је било, моралних и духовних, забележени су у историји. Људи који су били гневни и насилни су постали кротки, људи који су били среброљупци су постали милостиви, људи егоистични и горди су постали понизни, људи изјелице и прождрљивци су постали уздржљиви и умерени. Такве је промене донео часни крст, који је центар великих промена и „сила Божија“.

Да бисмо некако разумели те апостолове непроценљиве речи, које се до данас испуњавају, да је за једне проповед о крсту лудост а за друге мудрост и сила, све зависи од човековог расположења, да бисмо разумели која је снага крста, наводим један пример који се догодио у Енглеској. Тамо, близу мора, била је једна велика стена, која је требало да буде премештена. Пуно се људи сакупило и покушали су да је откотрљају, али нису успели. Тада су довезли један багер. Багер је ухватио стену и са притиском на једно дугме стена се одвојила и подигла високо као да је била каменчић. Сви присутни су се дивили, како је багер подигао стену, коју није могло ни стотину људи да помери. У томе часу један од њих се одважио, обратио се осталима који су још били задивљени чудноватим призором ( први пут  је тада багер употребљен) и рекао им је: „Дивите ли се овој ствари? Дивите се, како је ова машина, багер, који је узео стену и подигао је високо као да је била један мали каменчић? Али ја имам да вам кажем данас за још једно вече чудо. – За које чудо? Послушајте ме. Сви ме познајете јако добро. Знате, да сам до скора био један пијанац, ишао сам ноћу у кафане, излазио из њих касно, одлазио сам кући, тукао сам моју супругу, тиранисао сам моју децу, живео сам једним неморалним и погрешним животом, некада сам одлазио у затвор а некада се окретао лево и десно без циља. Сада већ неко време како сам отворио Еванђеље и како сам поверовао у Христа, сам се променио. Био сам стена а багер је био крст Господњи!…

Лепо је то објаснио. Крст Христов је силни багер. Као што багер подиже и спушта терет, колико и да је тежак и подиже га високо са лакоћом, исто чини и крст. Иако је неки човек отежао од грехова, сила Божија, и да је човеков грех тежак као цела стена или планина може да га подигне са багером крста Господњег. Са тим Христос привлачи грешнике и узноси их до неба. Зато у химнама вечерње службе чујемо: „Радуј се крсте, кроз кога смо се узвисили са земље на небо….“.

* * *

Драги моји, надам се да Ви прихватате проповед о крсту и да дубоко поштујете тајну крста. Нисте од оних који исмејавају тајну. Супротно, ви сте верни и побожни Хришћани. Верујете у Христа, кајете се за своје грехове, исповедате се духовном оцу, причешћујете се са светим телом и часном крвљу његовом. Свет, гоничи провода и модерни фантоми ноћних центара и картања, можда вас сматрају лудим. Не ви нисте луди. Ви сте паметни, ви сте људи који су схватили смисао живота. Луди и безумни и безумни су они који су се упутили ка вечном губилишту сви они који не верују у Христа. Последично, ако било ко, да ли то био супружник или рођак или комшија или комшиница вам каже, зашто не учествујете у животу овога света већ губите прилику да се радујете и пролазите ваше време бесциљно верујући у Христа, ви то немојте схватати озбиљно. Да сте поносни на такве карактеризме. Зато што видите још од времена апостола Павла да је реч о крсту за једне лудост а за друге мудрост и сила. Нек нас ојача часни крст, да бисмо непрестално напредовали из подвига у подвиг, из врлине у врлину, све док не завршимо у царству Божијем којег нек будемо сви удостојени кроз избавитељску жртву и кроз васкрсење Господа нашег Исуса Христа.

† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος

(Ομιλία του Μητροπολίτου Φλωρίνης π. Αυγουστίνου Καντιώτου στον ιερό ναό της Μεταμορφώσεως του Σωτῆρος στο Ὑψώματος 1020, 14-9-1974)

(Говор Митрополита Флорине о. Августина Кандиота  у светом храму Преображења Спаситељевог на узвишењу од 1020м, Флорина 14 -9-1974)