ΑΝΟΙΓΕΙ ΚΑΙ ΠΑΛΙ Η ΙΣΤΟΣΕΛΙΔΑ

ΤΟΥ ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ ΤΗΣ  Ρασκας και Πριζρενης ΑΡΤΕΜΙΟΥ

Ο μοιχεπιβάτης του θρόνου Θεοδόσιος θα μείνει με τις μήτρες και τις πατερίτσιες που κέρδισε προσφέροντας άθλιες υπηρεσίες στους εχθρούς του επισκόπου του Αρτεμίου.

Κανείς ποτέ δεν τίμησε τους προδότας. Η ιστορία τους μνημονεύει με τα μελανότερα χρώματα. Ο βοηθός του επισκόπου Αρτεμίου Θεοδόσιος μπορεί να στηρίζεται στα σάπια δεκανίκια των σκοτεινών δυνάμεων, που βομβάρδισαν την πατρίδα του και να έχει την εύνοια των κακών επισκόπων, αλλά την ευλογία του Θεού δεν θα την έχει ποτέ. Θα τρώγεται και θα χτυπιέται αυτός και η παρέα του από φθόνο  βλέποντας την πρόοδο του εξορίστου Μητροπολίτου Ράσκας και Πριζρενης Αρτεμίου. Στεφάνια τον βάζουν και τον αγιάζουν στα μάτια  του λαού.

Η ευλογία του Θεού βρίσκεται στην  ζωντανή Εκκλησία της Σερβίας και ας είναι υπό διωγμό. Ο επίσκοπος Αρτέμιος από την εξορία του θα διοικεί την Μητρόπολή του. Οι πιστοί αυτόν θα νιώθουν ως πνευματικό τους πατέρα. Ας θυμηθούμε τον Μέγα Αθανάσιο. Τον καταδίωκαν και τον εξόριζαν οι αιρετικοί, αλλά ο Θεός ήταν με τον εξόριστο Αθανάσιο και μ’ αυτόν ήταν η Εκκλησία.

ΑΝΑΚΟΙΝΩΣΗ

ΤΗΣ ΜΗΤΡΟΠΟΛΕΩΣ Ρασκας και Πριζρενης ΑΠΟ ΤΗΝ ΕΞΟΡΙΑ

П Р О Г Л А С

С обзиром да је трон Епархије рашко-призренске узурпиран од стране незаконитог Епископа, који се налази у расколу са Једном, Светом, Саборном и Апостолском Црквом, те да је Епископу рашко-призренском Артемију, од стране такође незаконитих муслиманских власти у Приштини, а на захтев из узурпираног средишта Православне Епархије у Грачаници, уз сагласност и благослов Патријарха Српског и Синодалаца из Београда[1], физичком силом онемогућен приступ својој пастви и својој Епархији[2], Епископ рашко-призренски принуђен је да борави ван граница своје Епархије.

Узурпиравши трон, нелегална управа узурпирала је и све органе функционисања Епархије. Стога, у циљу постепеног васпостављања и омогућавања функционисања Епархије рашко-призренске у прогонству у којем се налази, Епархија установљује своју интернет-страницу на адреси www.eparhija-prizren.org, путем које ће се обраћати јавности, саопштавати информације које се тичу њеног живота и рада, и износити релевантне ставове поводом актуелних догађања.

На адреси www.eparhija-prizren.org биће доступни подаци о активностима Епископа рашко-призренског г. Артемија, као и могућност контакта са Управом Епархије.

---

[1] Тиме су Патријарх Српски и Синодалци изразили, не по први пут, да признају безаконо насталу државу Косово и њене нелегалне институције, овога путa обраћајући се муслиманској Влади да прогна Православног Епископа и монахе из своје Епархије и манастира у којима живе, драматично слабећи на тај начин и онако веома ослабљен корпус српског народа на Косову и Метохији.

[2] Канони строго забрањују Епископу да дуже одсуствује из своје Епархије, осим када је физички онемогућен да јој приступи, као у случају запоседнутости Епархије од стране варвара. Данашње одсуство Епископа Артемија из своје Епархије оправдано је сличном ситуацијом.

ΣΥΝΕΝΤΕΥΞΗ ΜΗΤΡΟΠΟΛΙΤΟΥ

Ρασκας και Πριζρενης ΑΡΤΕΜΙΟΥ

Eparhija rasko-prizrenska i kosovsko-metohijska

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије дао је интервју за дневне новине ”Данас”, који је објављен у издању од 26.11.2010. У наставку доносимо интегралну верзију интервјуа.

ПОСТОЈИ ШТЕТНА ПОСЛУШНОСТ И ДОБРА НЕПОСЛУШНОСТ

Пред Богом и Црквом ја сам доживотни Епископ рашко-призренски!
Не стварам никакву нову цркву!
Ни убудуће нећу прихватати неканонске одлуке!

1. Митрополит Амфилохије каже да се црквени процес против Вас водио од 2006, да Вам је Синод судио у првој, а цео Сабор сада у другој истанци, тако да у последњим саборским одлукама нема ничег спорног и да су оне коначне. Како Ви гледате на то?
-То су најобичније приче да би се оправдало оно што се догађало и на овом последњем Сабору. Тобоже, процес траје годинама, позиван сам толико и толико пута, што уопште није истина. Никакав процесс ни 2006, а ни 2010. није ни почињао, нити трајао. Било је само разговора, примедби, али то се не може назвати процесом, јер није било тужбе, оптужнице, саслушања и сучељавања чињеница и доказа. До сада сам више пута тражио да Сабор пре сваке друге дискусије оцени синодске одлуке од 11. фебруара, којима сам привремено разрешен дужности управе у ЕРП. На мајском заседању Његова Светост и Синодалци одбили су да се Сабор о томе изјашњава, него су одмах наставили читањем такозване оптужнице и после тога донели одлуку о трајном разрешењу.

Read More

И за ово јесење саборско заседање предао сам Синоду допис у којем сам рекао да од Сабора очекујем да поново преиспита одлуку Синода, преразмотри своју одлуку од 4. маја, да се моји и њихови разлози сучеле, па да видимо који су утемељени на Канонима, а који нису. На јесењи Сабор нисам позван, а уместо да расправи спорна питања Сабор је попунио ЕРП. То је такође неканонски поступак. Канони забрањују да се за живота једног Епископа поставља други. Епархија се не попуњава док се не упразни или смрћу надлежножног Епископа или валидном пресудом о његовом рашчињењу. У овом случају није било ни једног ни другог. Хвала Богу, ја сам жив и здрав, а валидна пресуда о мом рашчињењу не постоји.

2. Због чега сте најпре прихватили синодске и саборске одлуке о разрешењу дужности управе у ЕРП, иако се са њима нисте слагали, а онда средним септембра одлучили да их, ипак, Више не прихватате, као неканонске?

-У почетку сам прихватио те одлуке ради мира и јединства у СПЦ. Међутим, Синод ми је током лета упутио још неколико одлука, епитимија – казни, да би 26. августа уследио синодски акт са 17, 18 оптужби за неке моје наводне кривице и с новом претњом о предузимању канонских мера. То ме је уверило да другој страни није стало до мира и јединства у СПЦ, па сам 13. септембра одговорио дописом у којем сам објаснио зашто сам прихватао раније одлуке, иако се нисам с њима слагао. Пошто такав мој помирљив став није довео до мира и једиства у Цркви, него до хаотичног стања у ЕРП, отворено, јасно и при потпуно чистој свести и савести изјавио сам да будуће, као ни претходне неканонске одлуке, нећу прихватати, нити им се повиновати. Пред Богом и Црквом ја сам доживотни Епископ рашко-призренски.

3. Може ли појединац у Цркви, био он и Епископ да се супроставља ауторитету Сабора и да ли бунт чак и против неправдених и погрешних одлука црквених власти доводи у питање завет монашке послушности?
-Увек и свуда важило је и важи правило које су свети апостоли поставили: „Већма се треба покоравати Богу, него људима“. Ове саборске одлуке донете гласањем већине су чисто људски елемент и зато тврдње да се стављам изнад Сабора апсолутно не стоји. Свети Јован Златоуст каже да постоји „штетна послушност и добра непослушност“. То значи да постоји непослушност на корист, а послушност на штету што, наравно зависи од конкретног контекста. Ако су у питању истина, вера, Црква онда је послушност неканонским мерама на штету и личну и црквену.

4. Може ли Ваше неприхватање саборских одлука да доведе до још тежих казни – искључења из црквене заједнице?
-Наравна ствар да они могу много што шта још да ураде. Али, то ће остати само на папиру. Ни убудуће нећу прихватати ништа што је неканонско.

5. Шта Вас је навело да одете и служите Литургију у Дубоком Потоку, упркос забранама које су Вам раније изрекле црквене власти?
-Имам осећај да је управо изрицање забране свештенодејста 15. септембра имало за циљ да прекршим ту забрану и тиме им дам у руке аргумент да до краја испуне своју намеру да ме лише чина. Иако сам одговорио да ту одлуку не прихватам, у пракси нисам служио из два разлога. Нисам хтео да наносим непријатности свом брату у Христу владици сремском Василију, који ме је братски позвао и прихватио, а с друге стране да не бих Синоду и Сабору дао материјални доказ за рашчињење. Шта ме је побудило да 18. новембра, ипак, одем на КиМ, у своју Епархију, у Дубоки Поток? Управо то што је тог дана Сабор, на који нисам ни позван, и пре разговора о постојећим проблемима попунио моју Епархију. Преко тога нисам могао, нити хтео да пређем. Сматрао сам да је потребно и практично показати да се држим своје речи да неканонске одлуке не прихватам и да им се нећу повиновати. Зато сам отишао у свој манастир. Иако сам могао, нисам хтео да служим на било ком другом месту.

6. Како коментарише оптужбе да је то био «пуч», па чак и наводни покушај стварања нове цркве на КиМ уз помоћ међународне заједнице, што би, према тврдњама поједних министара (Ивице Дачића и Горана Богдановића), могло да угрози српске националне и државне интересе?
-То су празне речи. По чему је то узурпирање црквене имовине? Шта сам понео из Дубоког Потока? Јесам ли манастир понео на леђима? Сада се покушава да се ствари покажу што црње и горе. Прича о новој цркви појавила се пре Сабора, без икаквог основа. Никада никоме нисам рекао да намеравам да стварам некакву своју нову или праву светосавску цркву. То су просто глупости и то је у домену медијског линча који траје већ девет месеци – од 11. фебруара до данас.

7. Спекулисало се да Ваш одлазак у Дубоки Поток има политичку позадину?
-То је потпуна неистина. У томе нема никакве политике конотације.

8. Како коменатришете тврдње поједних медија да сте под полицијском присмотром због наводног плана да напустите Србију?
-У страху су велике очи.

9. Да ли очекујете да будете ухапшени, о чему се спекулише у црквеним и политичким круговима?
Све што Бог допусти, примам са благодарношћу, па и хапшење, наравно, ако има зашто. А ако нема зашто, тек тада се треба радовати, по речи Господњој „Благо вама ако вас успрогоне…“.

10. Против Вас је поднета кривична пријава због узурпирања црквене имовине на КиМ. Спекулише се о новим кривичним пријавама због пословања ЕРП, а владика Атанасије јавно Вас прозива због рачуна у српским и грчким банкама. Шта је Ваш одговор на све то?
-То су најобичније клевете. Ако има тако нечег, нека пруже доказе.