Ο ΑΧΡΙΔΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ

ΣΥΜΠΡΟΣΕΥΧΕΤΑΙ ΜΕ ΤΟΥΣ ΠΑΠΙΚΟΥΣ

1. Mε θλίψη διαπιστώσαμε ότι ο συμπαθέστατος επίσκοπος Αχρίδος Ιωάννης δεν είναι αυτός που μέχρι πρότινος νομίζαμε.

Κάποιες φωτογραφίες από την Βιέννη είχαν πέσει στα χέρια μας, πριν 2 μήνες, αλλά δεν είχαμε προσέξει τότε ότι ο Αχρίδος Ιωάννης Vraniskovski συνόδευε τον οικουμενιστή πατριάρχη της Σερβίας Ειρηναίο σε συμπροσευχές με τους παπικούς.

Οι φωτογραφίες είναι μάρτυρες.

2. Πιστεύαμε ότι λόγω της δικής του περιπέτειας με τους Σκοπιανούς θα έβλεπε με συμπάθεια τον διωγμό του επισκόπου Αρτεμίου, αλλά ούτε αυτό έγινε.

Είναι φίλος των οικουμενιστών επισκόπων της Σερβίας και του πατριάρχου Ειρηναίου και πήρε θέση εναντίον του επισκόπου Αρτεμίου.

«Σύμφωνα με πληροφορίες της «Romfea.gr» ο Αρχιεπίσκοπος Αχρίδος και Μητροπολίτης Σκοπίων κ. Ιωάννης… αναχωρεί για το Βελιγράδι, για εορτάσει τα Χριστούγεννα στο Πατριαρχείο Σερβίας.

Επίσης… θα επιστρέψει και πάλι στην εξορία του στην Θεσσαλονίκη, όπου είναι και η προσωρινή του έδρα, μέχρι να επιστρέψει και πάλι στο ποίμνιο του…»

Ας προσέξουμε οι ορθόδοξοι· να μην πιστεύουμε σ’ όλους όσους κάνουν τον φιλέλληνα. Δεν γνωρίζουμε ποια σχέδια εξυπηρετούν.

Πρόσωπο που είναι με τους διώκτες του επισκόπου Αρτεμίου και συμπροσεύχεται με τους παπικούς δεν πρέπει να του έχουμε καμία απολύτως εμπιστοσύνη και ούτε να τον ενισχύουμε οικονομικά. Έχει από πίσω του ολόκληρο το κράτος της Σερβίας που τον συμπαραστέκεται. Ενώ ο ίδιος όπως φαίνεται αποβλέπει στην βοήθεια του Πάπα και όχι στην βοήθεια του Θεού.

Доносимо Божићну посланицу Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског др Артемија.

А  Р  Т  Е  М  И  Ј  Е

ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ
У ЕГЗИЛУ

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА ВЕРНИМ
СИНОВИМА И КЋЕРИМА ДУХОВНИМ
БЛАГОДАТ, РАДОСТ И МИР УЗ СВЕРАДОСНИ ПОЗДРАВ

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Отац благоизволи, Логос тело постаде,
и Дјева роди Бога оваплоћеног.
Звезда објављује, мудраци се клањају,
пастири се чуде, и твар сва се радује“!

Радост је, браћо и сестре, и драга децо, знак Божића, знак Празника Рођења Богомладенца Христа у Витлејему јудејском. Радост беше присутна и оне прве ноћи пре више од две хиљаде година када Бог посла Сина Свога да походи оне које сеђаху у тами и сенци смртној. С оне стране Јордана, у Галилеји незнабожачкој јави се Светлост небеска и обасја васцели свет. Роди се сунце Правде Христос Бог наш од Пречисте Дјеве Богородице. Роди се Син Божји тајно у пећини, али га небо свима објави, пославши звезду као громогласна уста. Та звезда, чудесна звезда витлејемска, приведе Му мудраце источне који му се први са вером поклонише и Богородици даре принесоше.

Гледајући сва та необична збивања духовним очима, црквени песник се обраћа Богомладенцу питањем: „Шта да Ти принесемо, Христе, Теби који си се нас ради на земљи јавио као човек? Јер свака твар, Тобом саздана, благодарност Ти приноси: Анђели – песму; небо – звезду; мудраци – дарове; пастири – дивљење; земља – пећину; пустиња – јасле; а ми – Матер Дјеву“. Кличући на крају: „Превечни Боже, помилуј нас“!

И ми данас, децо Наша духовна, у ову рожденственску ноћ, обасјани том исконском светлошћу богопознања, сабрали смо се овде у овој љуљачкој пустињи, око овог маленога храма, око скромних наложених бадњака, далеко од велеградске буке и метежа, далеко од велелепних храмова и прекрасних немањићских задужбина, да у миру и чистоти срца свога дочекамо и сретнемо Новорођенога. Данас су овде пригодне речи слепог игумана Стефана из Његошевог „Горског вијенца“, који се присећа где је све свечано дочекивао и прослављао Божић, почевши од Витлејема, преко Атонске Горе па до светога Кијева, да би на крају, у ломној Гори Црној, закључио: „Ал’ је ова слава одвојила, са простотом и са веселошћу“.

И ми би се могли запитати: откуд данас овде оволики свет сабран из свих крајева наше отаџбине? Шта нас је покренуло на толики пут, по овом снегу и леду? Која је то звезда која нас је водила и поред многих храмова проводила, да би нас овде довела? Одговори на сва та, и многа друга питања, јасна су за свакога од нас ко се ноћас овде нашао. Љута нас је невоља нагнала, с једне стране, јер је по многим местима, па и по храмовима, поред бљештаве физичке светлости, полијелеја и рефлектора, завладала духовна тама, уместо духовне радости завладала је апатија; уместо еванђелске Истине – јерес екуменизма, уместо духовне топлине – сибирска хладноћа од које се душа људска мрзне и леди. А душа људска је гладна и жедна Бога Живога, и као жедна кошута хита бистрим планинским изворима. У божићним порукама и беседама већине наших Архијереја, нажалост, нема ни једног помена о духовној пошасти и свејереси екуменизма која је поодавно на широка врата ушетала у нашу Светосавску Цркву. Како би, уосталом, они и могли да о томе говоре и да осуде нешто са чим су се поистоветили?

Тражиће и ове године Праведни заручник Јосиф са Дјевом Маријом „погодно место“ за преноћиште. Колико ли ће они, међутим, саборних православних храмова проћи, у којима неће бити добро дошли, јер ће у њима бити само вербализам љубави и екуменистичка „истина“. На крају ће се зауставити опет, после 2010. година, у некој пећини, у неким јаслама. Сиротињске јасле некога храма, попут овога нашега овде у Љуљацима, без позлаћених полијелеја, можда и без украса, без златотканих одежди и дијамантима украшених митри, без бучних оркестара и заносних мелодија, биће за Небеског Госта место мира и покоја.

Зауставиће се свети путници и заноћити у неким јаслама, у којима ће наићи на душе сродне витлејемским пастирима, у којима ће заједно са духовном припремом, са покајањем и очекивањем Емануила, бити удружени и исповедање Једне недељиве и не подељене Цркве, ради које се и оваплотио „Великаго Совјета Ангел“. „Црква“, пак, екумениста, са два или многим плућним крилима, и оних који је прихватају и заједно са њом путешествују, нема никакав додир са Његовом Црквом, са Његовом Љубављу, са Његовом Истином. Јер, Екуменизам сачињава пророковану „церков лукавнујушчих“, која нема ништа заједничко са Црквом Символа Вере у коме православно исповедамо веру само „у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву“. У тој вери и у тој Цркви живели су и спасавали се сви наши Свети Преци, од Светога Саве и пре Светога Саве, па све до Светог Владике Николаја и Преподобног Јустина Ћелијског. Ту веру и ту Цркву они нам оставише у аманет да је чувамо и сачувамо, и да је као једину сигурну лађу спасења оставимо нашим потомцима, нашој деци и омладини.

На приложеној адреси можете прочитати остатак Божићне посланице и погледати видео снимак читања исте:

http://www.eparhija-prizren.org/sr/episkop/4-besede/121-episkop-artemije-bozicna-poslanica.html

Ο ΠΙΣΤΟΣ ΛΑΟΣ ΤΟΥ ΚΟΣΣΥΦΟΠΕΔΙΟΥ ΑΠΑΝΤΑ ΔΥΝΑΜΙΚΑ

Ο ΜΟΙΧΕΠΙΒΑΤΗΣ ΕΠΙΣΚΟΠΟΣ ΘΕΟΔΟΣΙΟΣ

ΠΑΘΑΙΝΕΙ ΨΥΧΡΟΛΟΥΣΙΑ ΣΤΗΝ ΥΠΟΔΟΧH

Δείτε τις φωτογραφίες και μετρήστε τα άτομα που ήταν στην υποδοχή του.

_________________________________

Εμείς τα μετρήσαμε, μετρήστε τα και εσείς, μήπως ξεχάσαμε κάποιον.

Όπως φαίνεται με τη μίτρα και την πατερίτσα που πήρε ο Θεοδόσιος από τους οικουμενιστάς επισκόπους της Σερβίας, για τις υπηρεσίες που προσέφερε στους Αμερικάνους και τις κατοχικές δυνάμεις της Σερβίας θα ποιμάνει τα στασίδια των ναών του Κοσσυφοπεδίου, τις 11 μοναχές που η μία εξ αυτών, αν δεν απατώμαι είναι η μητέρα του, τους 1 με 2 μοναχούς, που ήταν στην υποδοχή, τους 10 άνδρες και τις 2 γυναίκες!!!