18/31     Јануар

ВЕЛИКИ АТАНАСИЈЕ

У Јануару славимо многе очеве Цркве. На почетку месеца славимо Великог Василија, у средини остале очеве, а на крају месеца света три Јерарха. Са њиховим животом , поучним примером,борбама и списима украсили су духовно небо целе црквене године.

У средини сазвежђа за Јануар, као звезда прва по величини, сија Велики Атанасије, чији спомен данас славимо. У редоследу хероја хришћанства први је апостол Павле као  првоапостол, Атанасије је први међу очевима цркве, отац над очевима, као што га  и називају.

* * *

Велики Атанасије је рођен на крају 3-ћег века у Александрији. Од малена, је показао да ће постат велики. Показивао је наклоност науци, посебно  теологији. Редован у цркви, помагао је свештеницима, или боље речено знао је више од свештеника унаточ својој још дечијој доби. Једном, играјући се са вршњацима, крстио је једно  мало дете. А крштење је извршио са толико тачности, да се патријарх који их је посматрао с прозора  задивио  и оценио крштење онога детета као исправно крштење. Атанасије је био примљен у двор патријаршије. Образовао се у многих школама. Студирао је и на највећем од свих факултета. Који је то факултет? Нека се нико не зачуди, то је пустиња! Да, пустиња. Далеко од људи и људских порока, далеко од друштвеног Вавилона  и нечистоће. Тамо је научио високе поуке. У пустињи је био пророк Илија, у пустињи Јован Крститељ, у пустињи  и Христос. Тамо су биле велике и изабране личности. У пустињи је Велики Атанасије изучио три књиге. Прва је била „упознај  самог себе“, друга је била природа, створења Божија, која поучавају премудрости, свемоћност и доброти Божијој. А трећа књига, коју ми када читамо, дремамо, то је свето Еванђеље, Свето Писмо. Научио га је напамет Велики Атанасије.

Учитељ му је био Велики Антоније. Био је најбољи од свих  ученика Великог Антонија. Тако је и сам постао учитељ Еванђеља и тако се припремио за велику борбу.

Историја нас учи, драги моји, да у кризним тренутцима Бог интервенише и шаље велике личности, које  спашавају и прослављају народе. Један велики муж је благослов. Тешко народима који су престали да рађају велике мужеве. Они се наравно не рађају сваки дан, у сто, двеста  или  у триста година.

Ако Бог шаље велике мужеве народима које воли, посебно их шаље своме изабраном народу, који је Црква Христова. Он је основао, он је натопио својом крвљу. Он, дакле, Богочовек, је припремио и послао Великог Атанасија. Зато што су заиста они тренутци били кризни за Цркву.

Појавила се опасност у унутрашњости Цркве, која је већа од спољашње опасности. У опасности је црква – од кога? Прети јој опасност од једног свештеника који је био образован и научник, свештеник аскета. То је био Арије. Он је имао у себи луциферско зло, гордост. Као што нам каже Козма Етолски, није постојао већи грех од гордости, и од проституције и прељубе је гора гордост. Када видиш гордог човека, као да видиш ђавола, када видиш понизног човека, као да видиш анђела.

Арије је био горд. Мислио је, да ће са својим малим мозгом решити тајну свете Тројице, како три лица, Отац, Син и свети Дух, да су једно Божанство. Није нормално могао то да реши. Да ли је могуће да једна река стане у једну чашу воде или једно море да стане у чашицу од ракије? Исто тако није могуће да стане у мали човеков мозак, ма  колико  паметан био , једна тајна. Овде је пао горди Арије  и изрекао је хулу. На шта је похулио? Да Син није друго лице Божанства, да је Христос једно биће, створење као и сва друга. Не Бог, већ створење.

Велики Атанасије је успео са необоривим доказима из Писма да порази Арија, да докаже, да је Христос Бог.

Да, Бог. Овде је суштина. Христа прихватају и Турци и Кинези и Јапанци, прихватају га сви, али не као Бога. Овде је велика загонетка. Многи тобож образовани људи га прихватају као социолога, песника, филозофа, као посебну личност, али не потписују то што данас повикује Велики Атанасије, да је Христос Бог! То је повикао гласно  као ђакон, на Првом Васељенском Сабору, који је одржан у Никеји у Малој Азији 325 године.

Арије је побеђен теолошки али светски је остао снажан. Имао је много пријатеља у војсци и у краљевствима, и потресао је целу аутократорију. Дошли су тренутци када је Велики Атанасије остао сам. Владике, свештеници, калуђери, народ, под присилом власти су се потчинили и постали аријевци. Сам, за педесет година, држао је заставу Христову. За Православље је био пет пута прогнан у спиље, кањоне, пустиње, непрестално прогоњен….

* * *

Данас драги моји, рат против вере је на врхунцу. Многи непријатељи, разних боја и знамења. Траже да сруше темеље Христове цркве. Од хилиаста, тих унука Аријевих, као и од других јереси. Они мрзе крст. Мрзе светитеље. Мрзе Великог Атанасија, не желе ни да га чују, док Арија називају «братом».

То су плодови – преваре које су нам дошли са Запада. Већина од њих је америчког порекла. Не оптужујем Америку, то је земља која нас је некоћ помагала и чинила нам добро, али у овај час нам причињава велику штету. Зато што   их (јереси) она штити и потпомаже. Говорим ван политике, говорим вам, да смо у овај час у опасности од америчких долара. То је тридесет сребреника Јудиних. На жалост постоје људи спремни да продају за њих веру наших отаца.

Али не! Верујем у то неклонуло. Познајем наш народ. Потребно је само да се просвети, да види опасност и да се пробуди. Постоје многе наде, да ће се наш народ пробудити. Желите ли пример? У једном селу наше епархије, стигли су раним јутром хилиасте. Милиција није могла ништа  да подузме јер је имала наређење да их не дира. Народ је чувар. Чим су се у селу појавили хилиасте, хришћани су се попели на звоник и звонили сат времена  као да је неко умро. Тако се хилиасте  нису усудиле ући у село. У једном другом граду ни једно позориште није било уступљено за састанак хилиаста. И у Флорини су хилиасте ишли у позориште и понудили директорки велику суму. А  шта им је одговорила поносна Гркиња ? Као право дете Великог Атанасија рекла им је:  – Све  америчке доларе  да ми дате, не прихватам. Пре ћу умрети у сиромаштву него да пустим хилиасте унутра!

То је одговор свих нас.

Сви заједно, мали и велики, припремимо један штит на који ће се одбити као стрела свака јерес, да ли хилиасте или било која друга јерес, и са једном душом, једним дахом, једним духом, да се изборимо са јереси. Тада ћемо заиста имати заштиту свете Тројице и благослов Великог Атанасија, чији спомен данас прослављамо. Амин.

† επίσκοπος Aυγουστίνος

(Говор Митрополита Флорине о. Августина Кандиота у светом храму Свете Тројице у Птолемаиди (18-1-1976)