Сабор Светог Јована Крститеља
(7/20 Јануар)

БОЖАНСТВО ХРИСТОВО ПОСВЕДОЧЕНО ОД ЈОВАНА

«И ја сам видео и засведочио да је он Син Божији» (Јова. 1,34

Данас је, драги моји, празник светог Јована  Претече и Крститеља. Са овим празником, затворен је циклус који се назива Дванаестодневница, улазимо поново у нормалан ток.

* * *

Ко је био Јован Претеча? Није био обичан човек, као сви ми. Он је био посебна личност, један посебан пољски цвет, веома редак. Био је посвећен «још у утроби матере своје» (Лука. 1,15). Рођен је чудом из неродне утробе Јелисаветине. Није познао свет. Још у малој доби отишао је у пустињу недалеко од Јордана и тамо је остао. Живео је потпуно посвећен подвигу, тешком, као пример свима нама данашњим Хришћанима, који живимо толико далеко од онога што прописује Еванђеље. Одело његово била је једна хаљина од камиље длаке. Храна његова су били «дивљи мед » и «скакавци» (Мат. 3,4). Други говоре да су «скакавци» врхови дивљих трава, признато тумачење је да се ради о познатим инсектима у тим крајевима, које до данас бедуини суше, као ми што сушимо паприке, и тако једемо. Кревет његов је био од трски из реке. Пиће његово није било вино или неко друго алкохолно пиће, него вода Јордана. Кров му је било небо. Друштво су му биле дивље звери. За рад је имао молитву. А књига коју је изучавао је била природа распрострањена пред њим, Јордан, пустиња, звезде…

Тридесет и више година је тамо проживео Јован. Затим је добио заповест да напусти пустињу и да постави амвон на обали Јордана. Тамо је започео ватрену проповед, која је сатворена у једној речи, речи, коју када би човечанство осетило, променило би заиста свој живот. Сви траже промену. Промена, промена! кажу. Та промена о којој говоре дипломате, политичари, мали и велики, је нозбиљна и површна. Истинску промену, промену коју прижељкујемо у свим човечанским стварима – то је жеља свечовечанска-, то је оно што препоручује Јован Претеча у Еванђељу. То је промена из корена и издражава се са једном речју «Покајте се» (Мат. 3,2). Покајање, дакле, из корена, из дубине нашег срца да се промени наш ум, да учинимо преокрет од 180 степени, да се вратимо основи, нашем корену, Богу. «Покајте се» каже Јован, јер се приближило Царство небеско. «Покајте се», јер се повећава гнев Божији, спреман је и «свако дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца» (Мат. 3,2,10). Јован је био светао, будан. Реч његова, живот његов, његов подвижнички лик су као магнет привлачили мноштво и Јордан се испунио људима. Долазили су му млади мушкарци и жене, војници, цариници,књижевници и фарисеји. Мали и велики су се окупљали око њега. Јован их је поучавао. Они који су примали његове речи, покајали су се заиста и улазили су у воду и тамо, као што је било, исповедали су се. Тако су добијали крштење Јованово.

* * *

У том мноштву што је тамо долазило, дошао је и један човек без круне на глави, без обележја, као један од многих. Међутим није био један од многих, то је био један и јединствен , то је био Христос. Нико га није познао чак ни Јован (види Јов. 1,31). Иако су били први братанци, нису се никада пре сусрели. Један је живео од малена у пустињи а други у свету. Кренули су на два супротна пута, један пут осаме а други пут суживота. Један је био подвижник а други друштвено биће. Пример да се не спашавају само подвижници већ и људи који живе у свету. Сада се сусрећу на обали Јордана као странци. Јован када је видео натприродне појаве, схватио је да је то Христос.
Када му је Исус затражио да га крсти, он је осетио нелагодност и изразио је негирање. Исус му рече: «Остави сада, јер тако нам треба испунити сваку правду.» (Мат. 3,15), неопходно је да ме крстиш. Подрхтавајући онда је Јован крстио Христа. И говори нам Јован у данашњем еванђељу: «И ја га не знадох, али Онај који ме посла да крштавам водом он ми рече: На кога видиш да силази Дух и остаје на њему то је онај који крштава Духом Светим. И ја сам видео и засведочио да је он Син Божији» (Јов. 1,33-34).

Осим тога натприродног дела Јован је приметио и нешто друго, када је крстио Исуса, «изађе одмах из воде» (Мат. 3,16).То има своје значење драги моји. Зато јер они који су на тај начин крштавани нису одмах излазили из воде. Остајали су у води, по десет, двадесет минута а некад и по пола сата, зависно од њихових грехова, и тамо, док су били у води, исповедали су своје грехове, њихова исповест је трајала колико и њихово крштење. Али Христос је изашао «одмах», значи само што је ушао у воду, из воде је и изашао. Зато што није имао грехова да каже , био је безгрешан. Међутим зашто се онда крстио? Крстио се да се објави тајна свете Тројице. Отац, Син и свети Дух. «Во Иордање крешчајушчусја Тебје Господи…(троп. Богој.) Света Тројице спаси и помилуј свет. У наставку Јован је наставио још снажнију проповед. Позивао је људе на покајање. Једном је отишао даље од Јордана у престолницу, у срце Јудаизма, у центар. Када је Јован чуо да је Ирод отерао своју закониту супругу и да сада живи незаконито са једном конкубином, са женом брата свога, одмах је дошао на двор и као муња је рекао оне чувене речи: «Не можеш ти имати жену брата својега» (Марк. 6,18). Ту своју искреност је платио својим животом – својом главом, био је заклан, одсечена му је глава од Ирода. То је у кратким цртама био његов свети живот. Уколико други људи са својим страстима и пороцима постају оваплоћени демони, Јован је постао «оваплоћени анђел».зато се и фрескопише са крилима, јер је летео небесима. Ходао је земљом, али су његов ум, дух, срце и осећања били на небесима. И унаточ томе није се погордио. Док се народ запитао није ли можда он Месија, Јован је порицао и говорио: «Ја нисам Христос» (Јов. 1,20)· ја само оглашавам долазак Христа у свет.

* * *

То је Јованово сведочанство. «И ја сам видео и засведочио да је Он Син Божији» (Јов. 1,34). Има вредност његово сведочанство. На суду се може појавити сто сведока, али паметан судац не запажа сведочења многих, он запажа само сведочење оних који дају јемство(потврду) истине. И између мноштва сведока за Исуса издваја се Јованово сведочење. Није био случајно лице. Ако не поверујемо Јовану, коме ћемо поверовати? На светском суду човечанства он се појављује и сведочи, а његово сведочанство каже:“ И ја сам видео и засведочио “ да је Исус „син Божији“ није само један обични човек, социолог или речити говорник, него је и више од тога, он је Бог! Христос је Бог. „Дођимо и поклонимо му се“. Истина је основа, темељ, наш корен. И баш зато што је Бог, Црква коју је основао је неуништива. Бог! то узвикује спиља. Бог! то узвикују мудраци. Бог! то узвикују чобани Витлејма. Бог! то повикује звезда. Бог! то узвикује Јордан. Бог! то узвикују звезде. А ако ми утихнемо, и ако ми постанемо неверни и изопачени, и камење које газимо ће узвикивати: „ Један је свет, један је Господ, Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.“ (Фил. 2,11 и Св. Лит.).

† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος
(Говор Митрополита Флорине о. Августина Кандиота у св. Храму Св. Јована у Птолемаиди 7-1-1979)