У БАЊИ!

(ΣΤΟ ΛΟΥΤΡΟ)

Драга моја децо, постојало је време када ниси имао име. Ако си био дечак викали су те бебан, ако си била девојчица звали су те беба. Дошао је један свети дан, када си добио хришћанско име, име једног од милијарду светитеља и мученика хришћанства, и од тада се зовеш Димитрије, Никола, Констандин, Георгије, Јован…, или ако си девојчица зовеш се Марија, Ана, Екатарина, Варвара, Параскева… Од анонимне особе постао/-ла си особа са именом. Уписан/-а си у црквене кљиге и као дете Цркве уживаш у свим благословима Христовим.

Који је то дан када си добио/-ла хришћанско име? То је дан свете тајне крштења. Ти си онда био/-ла веома мало дете, одојче, које није још разумело шта се дешава око њега. Међутим родитељи и рођаци се још увек сећају дана твога крштења. Ако их упиташ, чућеш да је тај дан кућа сијала од радости. Мајка те је узела у свој загрљај, однела те је у цркву. Стајала је на сред цркве света крстионица, један скромни свештеник се прекрстио, обукао је свој епитрахиљ и рекао: “Благословено царство Оца и Сина и Светог Духа…” и почела је служба крштења, која је једна од најлепших служби православне Цркве. После разних молитви, свештеник те је узео у своје руке говорећи: “Крштава се слуга (или слушкиња) Божији… у име Оца и Сина и Светог Духа” и потпио те је у освећену воду и изнео три пута.

– Али, рећи ћеш, која је сврха крштења? Постоје људи који говоре да деца не треба да се крсте, зато што немају греха.

Да , дете моје, немају грехова, своје грехове, као што их имају одрасли. Свако одојче, сваки човек који се рађа на овоме свету, носи са собом грех, носи кривицу за Ноја, први грех који је починио човек и који се назива праочински грех. Та кривица чини човека грешним, и човек, сваки човек, има потребу да се очисти. Душа грешника је црна као крила вранина. Са крштењем душа се пере и чисти са силом Светог Духа, и излази из освећене воде крстионице бела као голуб. Једна велика промена настаје у душевном свету, која се не види са људским очима, али се види са очима анђела и арханђела. Дете греха постаје дете благодати, дете Божије. Зато Црква крштење назива “бањом новог рођења”, дакле бањом која има чудотворну способност да узима старог човека, тај нечист и прљав суд, и чини га новим човеком, драгоценим и изабраним сасудом свете Цркве.

Чим се дете крсти, излази из свете крстионице, облаче га у бели хаљетак, са белим оделом, да нам се дете чини као један мали анђео Божији. Тај бели хаљетак значи да је онај који је крштен чист од сваке врсте греха и да у будуће треба да пази да не упрља себе са гресима. Да пази, као што пази оно дете које су родитељи обукли у једну скупоцену униформу, то дете не иде на прљава места да не упрља своју светлу гардеробу.

Одећа, хаљетак, онога који је крштен је Х р и с т о с. Христос на језику. Христос у очима. Христос у ушима. Христос у рукама. Христос у ногама. Христос у срцу. Христос свуда. Зато и када изађе дете из крстионице Црква поје: “У Христа се крстисте, у Христа се обукосте. Алилуја”.

Настаје питање – да ли постоји дете које је од часа свога крштења па све док није порасло успело да одржи хитон светог крштења чистим и неупрљаним? Да би једно дете одговорило да је одржало хитон свога крштења чистим и неупрљаним, као што га је добило у час крштавања, треба да није учинио никакав грех са својим језиком, са својим очима да није видео ништа нечисто, са својим ушима да није чуо речи које прљају слух, са својим рукама да није украо, да није ударио никога, да није учинио никакво зло, са својим ногама да није трчао на грешна места, са својим умом и срцем да није помислио и пожелео ништа лоше. Ако постоји такво дете, само онда ћемо рећи да је то дете одржало хитон свога крштења чистим и неупрљаним. Шта кажете, децо моја, да ли постоји такво дете на свету? Осим Христа, ни једно такво дете не постоји.

Сва деца без изузетка су сагрешила са разним гресима, упрљала су хитон светог крштења. О кад бисмо само знали колико је нечиста и прљава душа! И шта ћемо урадити, шта треба да буде?

Ево шта нам је чинити. Сада, када се приближавају свети дани Велике недеље, муке Господње, хришћани желе да њихова одећа сија, да бисмо дочекали Разапетог, лепог Младожењу Цркве, треба и ми да кажемо:

«Да ли ипак постоји начин да се душа очисти опет и одећа њена да буде опет чиста и сјајна?» Постоји, слава Богу!

Наша Црква, за душе које су сагрешиле после крштења и осећају себе недостојним и прљавим, има једну другу крстионицу. А та друга крстионица је тајна покајања или исповести.

***

Дете моје! Сијао си као сунце када су те крстили. Био си чист као снег. После тога си сагрешио. Сагрешио си много пута. А сада ти је потребна бања, духовна бања. Али, као што волиш чистоћу свога тела и редовно се купаш и переш, тако да волиш и чистоћу своје душе. Сада када нам се ближе ови свети дани, да трчиш и да се исповедиш, да се опереш и окупаш, да сијаш опет као сунце и да постанеш чист као снег. Силу има вода у крстионици да чисти душе, али силу имају сузе покајања.

После искрене исповести коју ћеш учинити, осетићеш неисказану радост у себи и певаћеш побожно лепу песму:

• “Погледај тамо љиљане како цветају
• и миришу. Сличан је наш живот са љиљаном,

• који ујутро цвета за мало а увече увене.
• Колико је кратак живот!
• Погледај Исуса Христа с вером.
• Он је Божији Син, који је дошао
• у наш живот да нас избави све и радост нам
• подари. Да, са Христом у души, колико

је лепши живот!”.
Са очинском љубави

Ваш духовни отац