О БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ
Δεκ 2nd, 2011 | 
Filed under: Cрпски језик
О БЕСМРТНОСТИ ДУШЕ
«Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?Или какав ће откуп дати човек за душу своју?» (Марк. 8, 36-37)
Прославили смо, драги моји, велики празник Воздизања Часног Крста. Данас, у недељи после Воздизања Часног Крста, чита се једно веома важно Јеванђеље. У њему има једна порука која је довољна да се неко спасе, ето толику снагу има. Онај ко је схвати озбиљно, сазнаје која је вредност његове душе и које је њено одредиште.Која је то поука? Рећи ћу вам. А да ли ће неко и присвојити ту поуку? Та поука је: «Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?» (Марк. 8, 36-37). О души говори данас Јеванђеље. О души ћемо и ми говорити колико простије можемо.
* * *
– О души? Чуј тамо! Данас, када је наука напредовала и када смо стигли и до звезда, ти ћеш нам причати бајке? Каква душа и Бог? Данас и у школама уче да се човек не разликује од животиња, као што угине животиња, исто тако завршава и човек, по тим људима.
Данас тако говоре. Нисмо више у временима када су наши преци, на пример на незаборавном Понду, у својим честиткама говорили «Добра душа, добар рај». Прошла су та времена. Шта ћемо одговорити таквим људима?
Одговарамо им да је човек двострук – видљиви и невидљиви човек. Човек је видљив као тело. Наше тело је материјално. Сачињено је од материјалних елемената из природе. Од тих елемената га је Бог сачинио, као једну предивну скулптуру. Ако једно тело, тежине око 65 килограма, однесеш у лабараторију и анализираш, установићеш да већи део, тј. 45 кила је вода. Преостало – шта је? Остало су масти, угљен-диоксид, фосфор, магнезијум, азбест и мало гвожђа. Те састојке је узео Бог, у одређеној количини, као када кувар прави неки колач или жена када прави хлеб, тако је и Бог замесио и створио тело које видимо. Међутим то тело је непостојано. Како године пролазе, тако се и оно полако урушава. Када стиже страшни смртни час, а тада се тело покопава у земљу и свештеник каже «јер си прах, и у прах ћеш се вратити.» (Ген. 3,19).Видљиво је тело. Нико не сумња да оно постоји. Видимо га, додирујемо га, живимо, користимо га. Међутим, ако спознајеш да постоји тело, много више треба да спознаш да постоји душа.
– Рећи ћеш: Тело видим, душу не видим.
Да, душа је невидљиви човек. То не значи да душа не постоји. Многе ствари су невидљиве, али постоје. Да ли видиш ветар? Не. Међутим, осећаш га како дува, искорењује дрвеће, ствара олују на мору. Да ли видиш струју? Не. Али се не приближаваш каблу, јер знаш када га додирнеш да си готов. Као што струја и ветар постоје, иако их не видиш, тако и душа постоји, њено постојање се објављује кроз њено деловање. Какво деловање има душа? Два – три, навешћу вам.
.
Оно што нам доказује да душа постоји је пре свега наша мисао. Мисао се не може измерити. Тело има тежину, али мисао нема тежину, она је у нашем уму. Да ли је заиста стварна? Видиш да си овде, али твоја мисао те води као ракету у Аустралију где су твоји рођаци, па у Немачку где су твоји пријатељи, на Северни пол, свуда стижеш, па и на небо, додирујеш и звезде небеске својом мишљу. Не постоји брже превозно средство од мисли. Мисао, дакле, доказује да у нама постоји нешто бесмртно. И само је мисао довољна да докаже да постоји душа.
Међутим, није само мисао доказ. Постоји и нешто друго у нама исто тако важно. Човек има и осећања. Желите ли да их видите? Ево, седи неко за столом, пред њим су најлепша јела, не дотиче их. Зашто? У тај час му је стигао један телеграм, којим му јављају да му је умро отац. Оно, што му је зауставило апетит, је осећај туге. Шта нам то показује? Да, осим тела, којем је довољно лепо јело, постоји и нешто другачије у нама, а то се зове душа, која је равнодушна за јела! Дакле мисао и осећања доказују да постоји и један други узвишенији и духовнији састојак – душа.
Једно друго деловање душе је и жеља. Један брод са хиљаду путника се изврнуо изненада у океан. «Сви у чамце!» наређује капетан, и сви улазе и спашавају се. Само један човек не улази у чамац, а то је капетан. Остаје на броду. И док спасава друге, сам остаје тамо, на палуби, и потапа се заједно са бродом!Која је то сила, која му говори да се влада у супротности са властитом добробити и насупрот инстикту тела? То је жеља душе. Да је био животиња, другачије би поступио, али пошто је човек, чује један глас да му говор: «Остаћеш да обављаш своју дужност, иако ћеш умрети». Она говори и лекару: «Учинићеш своју дужности». Она говори и болничару: «Обавићеш свој задатак». Она говори и свештенику: «Остаћеш на своме посланству». Она говори и сваком хришћанину: «Остани верна до краја». Прочитао сам ову причу негде. На Понду у Малој Азији, један Турчин је прогонио са ножем једног хришћанина. Ухватио га је и запретио му: «Заклаћу те, само ако опсујеш Христа и ако згазиш својом ногом крст пустићу те да живиш!» Међутим, хришћанин се није уплашио, пожелео је смрт из љубави према Христу.
Шта нам показују мисли, осећања, снага воље, глас савести? Показујз нам да у нама постоји нешто бесмртно и вечно, а то се назива душа. Постоји душа, то нам сведоче мученици и светитељи, који су жртвовали свој живот ради своје вере. Постоји душа – то нам говоре и велики научници који су открили велике ствари, а не тамо неки лекарчићи и студенти који не знају да напишу своје име. Постоји душа – то нам поручују велики филозофи, као што су били наш Сократ, Платон, Аристотел, итд.
О постојању душе нисам вам до сада још ништа рекао. И када би сва ова сведочанства недостајала, довољно је само једно. Које је то сведочанство? То је сведочанство Исуса Христа. Христос нас уверава да постоји душа. Могу сви остали да говоре лажи, али он никада. Верујеш ли у Христа? Он данас поручује: «Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?Или какав ће откуп дати човек за душу своју?» (Марк. 8, 36-37). Као што говори један проповедник Јеванђеља, замислите једну вагу окачену изнад звезда. На једну страну ставите сва блага света, злато, сребро, дијаманте…. а на другу страну ваге ставите шта? Једну душу. Душу не једног краља или владара, али душу једног сиромаха, душу најсиромашнијег просјака. Е, дакле чим та душа додирне својим крилима вагу, вага ће одмах превагнути према страни те душе. Такву вредност има душа.
* * *
Драги моји, свет се, нажалост, брине само о телу, трчи код лекара, троши целе иметке за своје здравље. Не кажем, треба да се бринемо за тело и оно је Божије, али, изнад свега, треба да се води брига о души. А за нашу душу показујемо велику равнодушност. Као што се бринеш за своје тело, исто тако, па и више, треба да се бринеш за своју душу. Зато што је душа само једна и што је драгоцена, тешко нама ако је изгубимо. То ће бити велика одговорност. Верујете ли у ово, онда сте хришћани. Не верујете у ово, онда нисте хришћани.
Душа је веома важна. Она је бесмртна и вечна. Она даје вредност човеку. Зато да негујемо своју душу. Стиже недеља, звони звоно, потрчи на службу да тамо чујеш да је Христос „лекар душа и тела наших“. Стигла је Четрдесетница, потрчи да очистиш своју душу светим тајнама исповести и причешћа и речју Божијом. Никада немој заборавити да је све пролазно, једно само остаје душа. Колико си сигуран да постоји тело, толико да будеш сигуран да постоји душа, и да ћемо сви једног дана дати реч за своју душу.
Задржите веру наших отаца. Верујте да човек није само материјално биће, само тело, верујте да човек има и бесмртну душу. Немојте никада заборавити речи нашег Христа «Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју?» (Марк. 8, 36-37). Нека нас удостоји све Бог, када дође крај, да кажемо и ми као разбојник: «Сети ме се Господе, када дођеш у царство Своје» (Лука. 23,42).
† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος
(Беседа Митрополита Флорине о. Августина Кантиота у светом храму Успења Пресвете Богородице, Антионо – Аминдео -17-9-1989)
Add A Comment
You must be logged in to post a comment.