Αυγουστίνος Καντιώτης



ΠΕΡΙ ΜΑΓΩΝ – БЕСЕДА О МУДРАЦИМА

date Δεκ 23rd, 2011 | filed Filed under: Cрпски језик, ΟΜΙΛΙΕΣ (απομαγν.), ΣΥΜΒΟΥΛΕΣ
Σύναξις Υπερ. Θεοτόκου (Mατθ. 2,13-23)

ΠΕΡΙ ΜΑΓΩΝ

«Αναχωρησάντων  των μάγων (Mατθ. 2,13)

ΘΑ προσπαθήσω νὰ μιλήσω ὅσο μπορῶ ἁπλᾶ παίρνοντας ἀφορμὴ ἀπὸ τὶς πρῶτες λέξεις τοῦ εὐαγγελίου «Ἀναχωρησάντων τῶν μάγων…» (Ματθ. 2,13). Οἱ μάγοι, λέει, ποὺ ἦρθαν νὰ προσκυνήσουν τὸν Σωτῆρα τοῦ κόσμου, ἀνεχώρησαν γιὰ τὴν πατρίδα τους. Ἡ λέξι «μάγων» μᾶς δίνει ἀφορμὴ νὰ θίξουμε ἕνα σοβαρὸ ζήτημα, νὰ μιλήσουμε περὶ τῆς μαγείας. Θὰ ποῦμε πρῶτον τί εἶνε ἡ μαγεία καὶ ποιά ἡ διάδοσί της, δεύτερον θὰ δοῦμε πῶς οἱ ἄνθρωποι μένουν ἀκάλυπτοι στὶς ἀπειλές της, καὶ τρίτον ποιά τὰ ὅπλα τοῦ πιστοῦ κατ᾿ αὐτῆς.

* * *

Α΄. Ἡ μαγεία καὶ ἡ διάδοσί της. Οἱ μάγοι εἶνε σκοτεινὰ πρόσωπα. Ἔχουν ἐπικοινωνία, «ἀσύρματο», μὲ τὰ πονηρὰ πνεύματα. Λένε λόγια ἀκατάληπτα, δαιμονικὲς προσευχὲς καὶ ξόρκια. Πολλοὶ ἀπ᾿ αὐτοὺς φοροῦν εἰδικὲς στολές, κρατοῦν κρανία, ἀνάβουν κεριά, χρησιμοποιοῦν λάδια, σαπούνια, καρφιά, χτένια, τρίχες καὶ ἄλλα. Ἔτσι κάνουν μάγια διάφορα. Προκαλοῦν ζημιὲς σὲ ἀνθρώπους καὶ ζῷα, σὲ δέντρα καὶ καλλιέργειες. Εἶνε καταστρεπτικὰ ὄντα οἱ μάγοι.
Μάγοι ὑπάρχουν σὲ ὅλα τὰ ἔθνη ἀπὸ παλιὰ μέχρι σήμερα. Καὶ στὶς Ἰνδίες καὶ στὴν Ἰαπωνία καὶ ἰδίως στὴν Ἀφρική. Ἔχουν μάσκες, βάζουν κέρατα, φοροῦν βραχιόλια στὰ χέρια καὶ στὰ πόδια, τρυποῦν τὶς μύτες τους μὲ καλάμια. Καὶ τοὺς τρέμουν ὅλοι ἐκεῖ. Ὅταν ἤμουν στὴν Ἀθήνα συνάντησα κάποιους ἀπὸ τὴν Αἰθιοπία. Κ᾿ ἐνῷ μιλούσαμε, ὅταν επαμε γιὰ μάγους, ἄρχισαν νὰ τρέμουν. ―Τί ἔχετε; ―Φοβούμεθα μήπως κάνουν κακὸ στὸ σπίτι μας τὴν ὥρα αὐτή… Τόσο πολὺ τοὺς φοβοῦνται.
Καὶ ὄχι μόνο στοὺς ὑπανάπτυκτους ἀλλὰ καὶ σὲ προωδευμένους λαούς. Στὴ Γαλλία, στὴ Γερμανία καὶ στὴν Ἀμερικὴ τώρα τελευταίως, ὅπως γράφουν, παρατηρεῖται μεγάλο κῦμα μαγείας, ἐγκλήματα φοβερά. Στὸ Σικάγο καὶ στὴ Νέα Ὑόρκη ἐξαφανίζονται μικρὰ παιδιά· τ᾿ ἁρπάζουν, ῥουφοῦν τὸ αἷμα τους, ξεῤῥιζώνουν τὶς καρδιὲς παιδιῶν, τὶς κάνουν φυλαχτά – ἀπίστευτα πράγματα.
Σήμερα ἡ μαγεία παρουσιάζεται καὶ μὲ ἐπιστημονικὸ τάχα μανδύα, ὡς ἀστρολογία. Ἡ ἀστρολογία μαγεία εἶνε. Γέμισε ὁ κόσμος ἀστρολόγους, ποὺ δίνουν ὡροσκόπια ἀπὸ ἐφημερίδες καὶ σταθμοὺς. «Ποιό μῆνα γεννήθηκες; τὸ ζώδιό σου λέει, ὅτι θὰ γίνῃ αὐτό…». Συλλαμβάνει δὲ αὐτὴ ἡ μαγεία καὶ τὶς ἀνώτερες τάξεις. Ὁ πρόεδρος Ρήγκαν τῶν Ἡνωμένων Πολιτειῶν, λένε, εἶχε συμβούλους ἀστρολόγους καὶ χωρὶς αὐτοὺς δὲν ἔκανε τίποτα· καὶ πρωθυπουργὸς τῆς Ἑλλάδος, πηγαίνοντας γιὰ ἐγχείρησι στὴν Ἀγγλία, δίπλα στὸ κρεβάτι του εἶχε ἀστρολόγο. Μεγάλη διάδοσι ἔχει ἡ μαγεία.
Καὶ οἱ μάγοι χρηματίζονται ἀγρίως. Ἔμαθα, ὅτι μιὰ μάγισσα πῆγε σ’ ἕνα χωριὸ καὶ γιὰ νὰ πῇ τὴ μοῖρα ζήτησε καὶ τῆς ἔδωσαν τόσα χρήματα, ποὺ οὔτε στὸ γιατρὸ δὲν τὰ δίνουν.
Β΄. Πῶς ὅμως οἱ ἄνθρωποι μένουν ἀκάλυπτοι στὴν ἀπειλή; Ὁ Χριστὸς ὁπλίζει καλὰ τὸν πιστό του δοῦλο. Στὸ ἅγιο βάπτισμα πρὶν τὴν κατάδυσι γίνεται ἐξορκισμός. Κατόπιν ὁ ἱερεὺς παίρνει τὸ παιδὶ μὲ τὸν ἀνάδοχο, στρέφονται πρὸς δυσμὰς καὶ τοῦ λέει· ―«Ἀποτάσσῃ τῷ σατανᾷ» καὶ ὅλα τὰ ἔργα του; δηλαδὴ τὴ μαγεία καὶ τὰ παρόμοια. Καὶ ἀπαντᾷ αὐτὸς ποὺ βαπτίζεται· «―Ἀποτάσσομαι». «―Καὶ ἐμφύσησον καὶ ἔμπτυσον αὐτῷ», φτύσ᾿ τον. Καὶ τὸν φτύνει. Τέλος τοῦ λέει· ―«Συντάσσῃ τῷ Χριστῷ;». ―«Συντάσσομαι» (ἀκολ. βαπτ.).
Δὲν τηροῦνται ὅμως οἱ ὑποσχέσεις αὐτές. Σ᾿ ἕνα χωριὸ ἀρρώστησε κάποιος. Τό ᾿μαθε ὁ καλὸς παπᾶς καὶ κατὰ καθῆκον πῆγε νὰ τὸν ἐπισκεφθῇ. Ὅταν χτύπησε τὴν πόρτα, δὲν τὸν δέχτηκαν. ―Γιατί; ἀπόρησε. ―Ἔχουμε μάγο μέσα, δὲ᾿ σὲ χρειαζόμαστε… Καταλάβατε; φώναξαν ἀπ᾿ τὴν Πτολεμαΐδα μάγο νὰ κάνῃ καλὰ τὸν ἄῤῥωστο! Εἶσαι Χριστιανός; πιστεύεις στὸ Χριστὸ ὅτι εἶνε ὁ παντοδύναμος Θεός;…
Νὰ γνωρίζετε, ὅτι ὅποιος πάῃ σὲ μάγους κάνει μεγάλη ἁμαρτία. Δὲν εἶνε Χριστιανός, ἀρνεῖται τὸ Χριστό. Φτύνει στὴν κολυμβήθρα του, ποὺ εἶνε ὁ τάφος τῶν δαιμόνων. Καὶ τιμωρεῖται, ὅπως λένε οἱ κανόνες· εκοσι χρόνια μένει μακριὰ ἀπὸ τὴ θεία κοινωνία.
Γ΄. Ποιά τώρα τὰ ὅπλα κατὰ τῆς μαγείας; Ἂν εἶστε Χριστιανοί, νὰ ἐξομολογῆσθε μὲ μετάνοια, νὰ κοινωνῆτε μὲ πίστι, καὶ τότε θὰ εἶστε ἀήττητοι. Ὅλοι οἱ διαβόλοι δὲ᾿ μποροῦν νὰ σᾶς κάνουν τίποτα. Τὸ λέει ὁ Κοσμᾶς ὁ Αἰτωλός· Ἔρχονται τὰ δαιμόνια; κάνε τὸ σταυρό σου μὲ πίστι καὶ φεύγουν, δὲν ὑποφέρουν. Ὁ Χριστὸς εἶπε στοὺς ἀποστόλους· Σᾶς δίνω δύναμι νὰ πατᾶτε πάνω σὲ φίδια καὶ σκορπιοὺς κι ὅλη τὴ δύναμι τοῦ ἐχθροῦ (βλ. Λουκ. 10,19).
Ἦρθε μιὰ μέρα στὴ μητρόπολι μιὰ γυναίκα πρωῒ – πρωῒ ἀπό ᾿να χωριὸ κοντὰ στὰ σύνορα. Ἔτρεμε σὰν τὸ καλάμι. ―Τί ἔχεις; ―Φοβᾶμαι. ―Τί φοβᾶσαι; ―Σηκώθηκα, πῆγα νὰ σκουπίσω, κ᾿ ἐκεῖ στὴν αὐλή μου τί νὰ δῶ; Ἕνα κουβάρι· κάτι χτένες, κόκκαλα, τρίχες. Μοῦ κάνανε μάγια, πάει τὸ σπίτι μου, καταστράφηκα! ―Δὲ᾿ μοῦ λές, τὴ ρωτῶ, πιστεύεις στὸ Χριστό; ―Πιστεύω. ―Ἂν πιστεύῃς, ὁ Χριστὸς εἶνε ὁ παντοδύναμος Θεὸς ποὺ νικᾷ τὰ πάντα. Τῆς εἶπα κ᾿ ἕνα ἀνέκδοτο ἀπὸ τοὺς βίους τῶν ἁγίων.
Ἦταν ἕνας νέος εκοσι χρονῶν, πολὺ δυνατός. Αὐτὸς εἶπε· Θέλω νὰ βρῶ τὸν πιὸ δυνατό, καὶ θὰ γίνω ὑπηρέτης του. Μιὰ μέρα περνοῦσε ὁ βασιλιᾶς. Νά, τοῦ λένε, αὐτὸς εἶνε ὁ πιὸ δυνατὸς στὴ χώρα μας. Πῆγε πράγματι κοντά του κ’ ἔγινε σωματοφύλακας τοῦ βασιλιᾶ. Μετὰ ἀπὸ καιρό, καθὼς περνοῦσαν μαζὶ ἔξω ἀπ᾿ τὴ σπηλιὰ ἑνὸς μάγου, βλέπει τὸ βασιλιᾶ νὰ τρέμῃ. ―Τί ἔχεις, βασιλιᾶ; Ἐγὼ ἐδῶ εἶμαι· τί φοβᾶσαι; ―Ἐδῶ μένει κάποιος πιὸ δυνατὸς ἀπὸ μένα. ―Ἄ, ἔτσι;… Ἀφήνει λοιπὸν τὸ βασιλιᾶ, πηγαίνει στὸ μάγο, καὶ τὸν ὑπηρετοῦσε ὅπου πήγαινε. Συνέβη ὅμως μιὰ φορὰ νὰ περνοῦν ἔξω ἀπό ᾿να ᾿ξωκκλήσι. Ἐκεῖ ἄρχισε νὰ τρέμῃ ὁ μάγος. ―Τί ἔπαθες; ―Ἐδῶ, τοῦ λέει, εἶνε ὁ πιὸ δυνατὸς κι ἀπὸ μένα. ―Ποιός εἶνε; ―Ὁ Χριστός. ―Ὥστε ἔτσι; τότε σ᾿ ἀφήνω καὶ πάω κοντά του… Ἔτσι πίστεψε στὸ Χριστό, βαπτίσθηκε στὸ ὄνομά του, ἔγινε ἅγιος, καὶ ἐδίωκε τὰ δαιμόνια. Εἶνε ὁ ἅγιος Χριστοφόρος.
Ὁ πιὸ δυνατὸς ἀπὸ ὅλους εἶνε ὁ Χριστός. Τὸ πιστεύεις; Αὐτὸς νικᾷ τοὺς δαίμονες καὶ αὐτὸς δίνει δύναμι στοὺς πιστούς. Συνεπῶς μὴ φοβᾶστε καὶ μὴν ὑπολογίζετε μάγους καὶ μάγισσες. Μακριὰ ἀπ᾿ αὐτούς. Καθαροὶ καὶ ἀμόλυντοι ἀπὸ τὴ μαγεία.

* * *

Αὐτὴ εἶνε ἡ κακὴ μαγεία. Ἀλλὰ οἱ «μάγοι»   τοῦ σημερινοῦ εὐαγγελίου εἶνε ἄλλοι. Δὲν εἶνε σὰν αὐτούς. Αὐτοὶ ἦταν ἐπιστήμονες, σοφοὶ ἀστρονόμοι, ὄχι ἀστρολόγοι. Οἱ ἀστρονόμοι τὴ νύχτα δὲν κοιμοῦνται. Μὲ τὰ τηλεσκόπια κάνουν παρατηρήσεις. Βλέπουν τὰ ἄστρα, ποὺ εἶνε δισεκατομμύρια. Καὶ κάθε ἄστρο τί φωνάζει· Ὑπάρχει Θεὸς δημιουργός! Ἔτσι κ᾿ οἱ μάγοι τοῦ εὐαγγελίου ἀπὸ τὴν παρατήρησι τῶν ἀστέρων ὡδηγήθηκαν στὸ Θεό.
Μιὰ νύχτα εἶδαν στὸν οὐρανὸ ἕνα ἀστέρι πρωτοφανές. Κατάλαβαν, ὅτι εἶνε σημεῖο τοῦ Θεοῦ, ἄγγελος ποὺ τοὺς ἀνάβει φανάρι μέσ’ στὸ σκοτάδι τῆς εἰδωλολατρίας. Ἀνεχώρησαν, καὶ μετὰ ἀπὸ ταξίδι μακρινὸ ἔφθασαν στὸ σπήλαιο. Γονάτισαν, προσέφεραν τὰ δῶρα τους στὸ Χριστό. Καὶ μετά, ἀφοῦ δόξασαν τὸ Θεό, ἐπέστρεψαν στὴν πατρίδα τους χαρούμενοι.
Αὐτοὺς τοὺς μάγους νὰ μιμηθοῦμε. Νὰ μιμηθοῦμε τὴν προθυμία τους. Ἐκεῖνοι ξεκίνησαν ἀπὸ τόσο μακριά, γιὰ νὰ συναντήσουν καὶ νὰ προσκυνήσουν τὸ Χριστό. Γιὰ μᾶς ὁ Χριστὸς εἶνε πολὺ κοντά, εἶνε στὸ ναό. Τὴν ὥρα ποὺ ὁ ἱερεὺς τελεῖ τὴ θεία λειτουργία, ὁ Χριστὸς εἶνε ἐκεῖ· κάθε ψίχουλο καὶ σταγόνα τῆς θείας εὐχαριστίας εἶνε ὁ Χριστός! Τὸ πιστεύεις; ἔλα στὴν ἐκκλησία. Κι ἂν ὑποθέσουμε ὅτι ὑπῆρχε μόνο μιὰ ἐκκλησία στὸν κόσμο, καὶ στὸ Βόρειο Πόλο, θά ᾿πρεπε νὰ βαδίσουμε σὰν τοὺς μάγους καὶ νὰ πᾶμε ἐκεῖ νὰ τὸν προσκυνήσουμε. Καὶ ὅμως ἡ ἐκκλησία εἶνε δίπλα μας.
Στὸ Μεσσολόγγι, ποὺ ἤμουν, ἕνας Χριστιανὸς εἶχε τὸ σπίτι του δίπλα στὴν ἐκκλησία (ἦταν ἕνα μέγαρο), μὰ ποτέ του δὲν πάτησε ν᾿ ἀνάψῃ ἕνα κερί. Μόνο ὅταν πέθανε τὸν σήκωσαν οἱ τέσσερις καὶ τὸν ἔφεραν…
Πολλοὺς ἡ ἐκκλησία τοὺς βλέπει μόνο νεκρούς. Ὄχι ἔτσι! Ἀκοῦς τὴν καμπάνα; τρέξε κ᾿ ἐσὺ νὰ προσφέρῃς τὰ δῶρα σου σὰν τοὺς μάγους. Ποιά δῶρα; φτωχαδάκια εμεθα, θὰ πῇς, δὲν ἔχουμε χρυσάφι… Ἔχεις νὰ δώσῃς κάτι ἀνώτερο. Ὁ Θεὸς ζητᾷ ἀπὸ μᾶς τὴν καρδιά μας. Δός μου τὴν καρδιά σου, λέει ὁ Χριστός. Κι ὅταν τοῦ δώσουμε τὴν καρδιά μας, θὰ τὴν κάνῃ φάτνη καὶ θὰ γεννηθῇ μέσα σ᾿ αὐτήν. Κι ὅταν ἔρθῃ ὁ Χριστὸς μέσα στὴν καρδιά μας, τότε θὰ εμεθα εὐτυχεῖς καὶ θὰ λέμε κ᾿ ἐμεῖς· «Εἷς ἅγιος, εἷς Κύριος, Ἰησοῦς Χριστός, εἰς δόξαν Θεοῦ Πατρός· ἀμήν» (Φιλ. 2,11 καὶ θ. Λειτ.).

 † ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος

(Ομιλία του Μητροπολίτου Φλωρίνης π. Αυγουστίνου Καντιώτου στον ιερό ναό του Ἁγίου Ἁγ. Κων/νου & Ἑλένης Ἀμυνταίου, Δευτέρα 26-12-1988)

_______

SERBIKA

__________

БЕСЕДА О МУДРАЦИМА

«А кад они отидоше…»  (Мат. 2,13)
Данас, драги моји, пробаћу да говорим о овом малом стиху из Јеванђеља: «А кад они отидоше…» (Мат. 2,13). Мудраци (магови),  који су дошли да се поклоне Спаситељу света, отишли су у своју домовину. Реч «магови» нам даје повод да покренемо једну веома озбиљну тему, да говоримо о магији. Пре свега, навешћемо шта је магија и какво је њено ширење, касније ћемо видети како људи остају лишени  њених претњи и тек на крају ћемо нешто рећи која су оруђа верника против магије.
* * *
Α) Магија и њено распрострањивање: Магови су мрачна лица. Они комуницирају уз помоћ својих «бежичних телефона», са лукавим духовима (демонима). Они говоре неразумљиве речи, демонске молитве и чини. Многи од њих носе посебне одоре, држе лобање, пале свеће, користе уље, сапун, ексере, чешљеве, длаке итд. Тако праве разне магије. Наносе велику штету људима, животињама, дрвећу и усевима. Магови су велике штеточине.
     Магови постоје у свим народима од старих времена па све до данас. Магова има и у Индији, Јапану а посебно у Африци. Они имају маске, стављају рогове, носе наруквице на рукама и ногама, пробадају своје носеве са трскама. Сви их се боје. Када сам био у Атини, сусрео сам неке људе из Етиопије. Док сам с њима разговарао, када смо споменули магове, одмах су почели да дрхте. Шта вам је? – Бојимо се можда ће неко зло учинити у нашој кући у овај час док говоримо о њима…. Толико су их се бојали.
Они постоје не само у неразвијеним, већ и у развијеним народима. У Француској, Немачкој и у Америци сада у последње време, као што пишу новинари, примећује се један огроман талас магије и стравичних злочина. У Чикагу  и Њујорку нестају мала деца, киднапују их, исисавају им крв, ваде дечија срца, праве од њих амајлије – невероватно али истинито.
     Данас се магија кобојаги појављује и под научним плаштем као астрологија. И астрологија је једна врста магије. Преплавио се свет астролозима, који израђују хороскопе путем новина и радио-станица. «У којем месецу си  рођен? Зодијак ти говори, да ће бити ово или оно…». Та магија је преузела и узвишеније слојеве друштва. Председник Уједињених нација Реган, кажу, имао је за саветнике астрологе и без њих није ништа одлучивао; потпредседник Грчке, када је одлазио на операцију у Енглеску, поред свога кревета је имао астролога. Много се распространила магија.
     Магови узимају много новца за те своје услуге. Скоро сам чуо, да је једна врачара отишла у неко село да људима чита судбину, и људи су јој дали више новаца него што би неком лекару икада дали.
Б) Међутим, како људи остају лишени претњи? Христос наоружава добро свог верног слугу. На светом крштењу, пре него што се тело потопи у воду, врши се ексоркизам. Потом свештеник узима дете од кума, окреће се према западу и говори: –  „Одричеш ли се сатане, и свих дела његових, и свих анђела  његових, и сваког служења њему, и све гордости његове?“, човек одговара трипут: „Одричем се.“ На поновно питање: „Јеси ли се одрекао сатане?“, три пута потврђује: „Одрекао сам се.“ Све се ово крунише символичним дувањем и пљувањем на ђавола. На крају свештеник пита: –  Сједињујеш ли се са Христом! – Сједињујем се! (служба крштења).
     Не држимо се тих обећања. У једном селу неко се разболео, то је чуо добри свештеник, и по својој дужности је отишао да посети болесника. Када је закуцао на врата, нису га примили у кућу. – Зашто? Зачудио се. – У кући имамо мага, ниси нам потребан…. Свештеник је разумео, позвали су из Птолемаиде мага да помогне болеснику! Ако си хришћанин, онда ваљда верујеш у Христа да је Свемогући Бог?
     Знајте, да онај ко иде маговима, чини велики грех. Таква особа није хришћанин, одриче се Христа. Такав човек пљује у своју крстионицу, која је гроб за демоне. Таква особа се кажњава, као што говоре канони, двадесет година га одлучују од божанског причешћа.
В) Каква су хришћанска оруђа против магије? Ако си хришћанин, исповеди се са покајањем, причести се са вером и тада ћеш бити непобедив. Сви ђаволи да се удруже, не могу вам ништа учинити. То нам говори свети Козма Етолски. Долазе ли демони, прекрсти се са вером и отићи ће, не могу то да поднесу. Христос је рекао апостолима: „Ево вам дајем власт да стајете на змије и скорпије и на сву силу вражију, и ништа вам неће наудити“ ( Лука. 10,19).
     Дошла је један дан у митрополију раним нека жена из села близу границе. Дрхтала је као прут. «Шта ти се десило?» «Бојим се.» «Чега се бојиш?» «Јутрос кад сам се пробудила, отишла сам да очистим авлију и кад тамо – имам шта и да видим: једно клупко са неким чешљевима, костима и длакама. Учинио ми је неко враджбину, готово је са мном и мојој кућом, уништени смо!» «Кажи ми,» питам је, «верујеш ли у Христа?»  «Верујем.»  «Ако верујеш у Христа, он је свемогући Бог, све побеђује.» Испричао сам јој и неку анегдоту из животописа светитеља:
     Био је један младић, веома снажан. Он је рекао:» Желим пронаћи најснажнијег, и постаћу његов слуга.» Један дан је пролазио цар. Ето, рекли су му, он је најснажнији у нашој земљи. Заиста је постао царев чувар. После неког времена, када су пролазили поред пећине неког врача, види он цара како дрхти. «Шта ти је царе? Ја сам овде, шта се бојиш? Да ли овде живи неко снажнији од мене? А, тако значи.» Остави он  цара  и оде служити врача. Једном се догодило да су шетали испред неке мале црквице. Тамо је врач почео да дрхти. «Шта ти се догодило?» «Овде», рече врач,» је јачи од мене .» «Ко је то?» «Христос.» «Значи тако, онда те остављам и идем њему»… Тако је он поверовао у Христа, крстио се у Његово име, постао је светитељ, и прогонио је демоне. То је свети Христофор. Најснажнији од свих је Христос. Верујеш ли то? Он побеђује демоне и он даје даје снагу верницима да побеђују демоне. Тако да не требате се бојати и обраћати велику пажњу на врачеве и врачаре. Далеко од њих. Будите чисти и неупрљани са магијом.  
* * *
То је лоша магија. Међутим,  «врачеви»  из данашњег Јеванђеља су неки други. Они нису као сви остали врачеви. Они су научници, мудри астрономи, а не астролози. Астрономи не спавају ноћу. Они са својим телескопима посматрају звезде, којих има безброј. А свака звезда узвикује: Постоји Бог створитељ! Тако и врачеви из Јеванђеља под водством звезда су одведени до Бога у Витлејем.
    Једне ноћи су на небу видели једну необичну звезду. Разумели су да је то знак Божији, анђео који ће им упалити фењер у мраку идолопоклонства. Кренули су, а после далеког пута су стигли у пећину . Клекнули су, предали су дарове Христу. А потом, пошто су прославили Бога, вратили су се радосни у своју домовину. Угледајмо се сви на те врачеве. Угледајмо се на њихову велику жељу. Они су кренули из далека, да се сусретну и да се поклоне Христу. За нас је Христос веома близу, у храму. У час када свештеник врши божанску литургију, Христос је тамо, свака мрвица и капљица божанског причешћа је Христос! Верујеш ли у то? Дођи у цркву. Када бисмо претпоставили да на свету постоји само једна црква, на Северном полу, требали бисмо пешачити као ови врачеви и поклонити се тамо Христу. Међутим, црква је поред нас.
     У Месолонгу, где сам био свештеник, један хришћанин, који је живео поред цркве (у једној палачи), никада није дошао у цркву да упали једну свећу. Само када је умро, четворица су га унела у цркву… Многе црква види само мртве. Али не треба да је тако! Када чујеш звоно, потрчи и ти да принесеш своје дарове као врачеви. Какве дарове? Ми смо сиромашни, рећи ћеш, немамо злато… Имаш нешто много узвишеније да подариш Христу. Бог тражи од нас наше срце. Дај ми твоје срце, каже Христос, а када му предамо своје срце, учиниће га сламом и родиће се у њему. А када Христос дође у наше срце, бићемо срећни и рећи ћемо и ми «Један је свет, један је Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.» (Фил. 2,11 и Бож. лит.).
† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος
(Беседа Митрополита Флорине о. Августина Кантиота у светом храму Светог Констандина и Јелене, Аминтео, понедељак  26-12-1988)
tags

     Add A Comment

You must be logged in to post a comment.