СВЕТСКА СЛАВОЉУБИВОСТ БЕЗ ПРАВОСЛАВЉА
Δεκ 22nd, 2011 | 
Filed under: Cрпски језик
СВЕТСКА СЛАВОЉУБИВОСТ БЕЗ ПРАВОСЛАВЉА
Белешка 1): У недостатку педагогике Архимандрита Августина Кандиота, настојао сам (по могућности) без, наравно, да му се приближим, да се изразим у неком облику педагошког појашњавања православних учења.
2) Сведочим у корист, наравно, Архимандрита Кантиота, пред онима који су га осуђивали да је држао своје митрополитско место, све до његове дубоке старости. Шта је тиме хтео да учини? У недостатку не толико способних вођа, осредњих, као и веома добрих, који би се постепено побољшавали, да су чинили оно што им је саветовао, његов главни разлог је био: ПОКРЕТАЊЕ ЊИХОВЕ ДОБРЕ ВОЉЕ, као да им је говорио: „Ето безумници, ја старац сам још за кормилом, зашто ви још не желите да научите управљати!!!» Значи, није желео да остане на свом митрополитском трону из људске славољубивости, но ради недостатка савршених бораца у нашем православљу.
Све док није видео да долазе к њему вољно да чине оно што их је поучавао, толико због његове велике љубави није желео да остави своју паству безглавом. Ако је и 300 бораца Леонидових успевало да задржава војску милиона на великом временском одстојању (увек бројчано поређење), наши митрополити који су само веровали у своје мале обрамбене инструменте, и „лекарске аспирине“ у бици, НИСУ БИЛИ У МОГУЋНОСТИ ДА ЗАДРЖЕ ОВАЈ ОГРОМАН НЕПРИЈАТЕЉСКИ НАПАД, КОЈИ ЈЕ НАИШАО НА НАШУ ЗЕМЉУ. И тада је, наравно, НИСУ задржали (морална криза, која се претворила у економску кризу, што нам историја сада доказује). А нису је успели задржати, јер ни један митрополит није био расположен да задржи „кантиотску“ педагогику и деловање, којом је поучавао блаженопочивши старац Августин. На велику жалост, његови ученици су задржали своје таланте (теолошке) и нису били у могућности, због гордости, да приме новости и неколико таланата „новчића“ од његовог учења. Који је резултат? Тај, да данас не можемо да исплатимо наше грехове, и да смо задужени «до врата», јер да су примили ученици Кантиотови његове таланте, као новчиће веће вредности од својих (осредњих у вредности и добрих новчића, не сумњам) данас бисмо исплатили, као грчко друштво,економску кризу која извире из моралне кризе.
Старац Августин Кантиот није више чекао, нестало је зајмова, дуг се увећао, били смо му велики терет и отишао је на други свет, остављајући нас грабљивцама да нас нападају са висине, тражећи на силу наше дугове. Ускоро ћемо се молити да никада нисмо улазили у тај новчани систем, јер ће цена бити умножена, и још горе, као што смо ми презрели нашу предањску валуту драхму и као што смо драхму сакрили стидећи се да је покажемо Европљанима као нашу етничку новчаницу, исто се догодило и са старцем: млађе свештенство је напустило његова писмена дела и говоре, јер их је било срамота објавити пред «господом» и «напредним» друштвом. Међутим, тобожњи наши европски «пријатељи» су се доказали као наши најгори непријатељи. Зато што само најгори непријатељ би ти позајмио са каматом коју не можеш да исплатиш.
КРАЈЊИ ЗАКЉУЧАК (ПИСЦА)
Блаженопочивши Августин Кантиот желео је до своје дубоке старости да је за кормилом, а ми, равнодушни православни хришћани, никада нисмо желели да преузмемо кормиларење, у случају да се капетани напију (као што се и догодило), и да се разболе на броду (Грчка), са резултатом да брод остаје без капетана (види: Старац Пајсије «Шта ће бити мора бити, јер неће имати ко да води земљу»), могли су, да су покушали, али од онога што видимо – сви смо пожелели да нас воде равнодушни хришћани, неки светски славољупци, доведени у заблуду…»кротки» какви јесмо, сматрамо велике вредности (цркву и друштво) да нису достојне…. кротких хришћана. По тој логици аутократор Ватађис не би никада прихватио да буде аутократор Византије, као ни Свети Константин, већ би заузели место «славољупци» и изгубили би се православци, али постали су ипак владари, и сматрам да су много добрих дела учинили друштву, цркви, а касније су се и посветили (наравно, и због њихових великих одговорности). Тешко нама ако у министарству, као и у свакој организованој ћелији друштва, не буде постојао један добар човек, један хришћанин. Светом Нектарију, када је био оптужен, и када умало да га разреше свештеничког чина, један хришћанин се нашао у Министарству просвете и видео његове сузне очи, би погођен неправдом, одлучио је да помогне Светом Нектарију. Помогао је том светитељу, као што му је и касније опет помогао као приватник ( у неком другом тренутку његова живота), а Светитељ, као што је доказано, је потомогао нашу цркву: мноштво добрих јерарха је дала Ризаријева школа, када је Свети Нектарије био удостојен да буде њен управитељ. То је план Божији, да се помажемо не само од и из правца Свемогућег,већ и од наше сабраће. Међутим како да будемо помогнути од наше сабраће, православних хришћана, када неки (равнодушни хришћани) сматрају да им узимају (славољубиви) штафету у борби? А православни хришћани у другој линији фронта да чекају успаваног „хришћанина“ који је изгубио штафету!!!
Било је људи који би могли данас (ученици и духовна деца Августина Кантиота) бити у Влади!! Али су многи од њих пали у заблуду, јер је то за њих представљало једну лоше одштампану … славољубивост. Ако би од некуда их чуо, о. Августин Кантиот подигао би свој епископски штап и дао би им један снажан ударац по њиховим леђима ( грађанима, свештеницима, митрополитима и архимандритима), можда би их и повратио из њихове „заблуделе магарије“, њиховог магарећег устрајавања да не траже да воде напред, правећи се „кротким“, и чини ми се да би им рекао и ове речи са силним гласом:
«ВОЗИТЕ БРЕ !!! НАУЧИО САМ ВАС ДА ВОЗИТЕ!!! ВОЗИТЕ, ЗАТО ШТО СУ ДРУГИ УЗЕЛИ ВОЛАН У СВОЈЕ РУКЕ И ВОЗЕ ВАС У ПРОВАЛИЈУ» –
ΛΑΖΑΡΟΣ ΑΡΑΒΑΝΗΣ – ΣΥΓΓΡΑΦΕΑΣ ΕΡΕΥΝΗΤΗΣ- ЛАЗАР АРАВАНИС – ПИСАЦ ИСТРАЖИТЕЉ
СТАРЧЕВО ЋУТАЊЕ
Ћутање старца Августина Кандиота у последњим данима његовог живота је била једна тиха поука. Чини ми се да је желео да упоредимо нашу планету Земљу, са мртвим и неистраженим остатком свемира. Била је то реч са извора кристално чисте оживотворавајуће воде, оживотворавајући кисеоник, лепота, боје хиљаду вртова заједно, једно подсећање на другу земљу, некада незагађену и нетакнуту природу. РЕЧ ЊЕГОВА ЈЕ БИЛА ЛЕПА КАДА ЈЕ ГОВОРИО И ПИСАО, У ПОРЕЂЕЊУ СА БЕСПЛОДНИМ РЕЧИМА ТОБОЖЊИХ НАПРЕДЊАКА, која је као далеки свемир, далеко од наше земље = мртва планета, глува галаксија, лава, замрзавање стотину степени испод нуле.
Хвала Вам Старче, зато што сте поучавали и са вашим ћутањем.
ΛΑΖΑΡΟΣ ΑΡΑΒΑΝΗΣ – ΣΥΓΓΡΑΦΕΑΣ ΕΡΕΥΝΗΤΗΣ- ЛАЗАР АРАВАНИС – ПИСАЦ ИСТРАЖИТЕЉ
*Белешка: када говорим о ученицима Кандиотовим овде подразумевам будуће митрополите, свештенике, архимандрите и грађане (са скривеним огромним талентима у себи), који нису желели нити су настојали да узму у своје руке конце у митрополијама и у друштву. Зато што њихови таланти, заједно са златним талантима (саветима – као његова духовна деца) оца Августина Кандиота сакупила би се у онау суму која је била потребна нашем друштву да исплати своје грехове. Зато што још увек стару новчаницу никада не презиру као стару и као ону којој је ограничене вредности, него као античку вредност, много већу од данашње вредности, и снага оних старих новчаница које је држао у својим џеповима Митрополит Августин Кандиотис, и које је просипао по главама непријатеља наше цркве, исплаћујући тако унапред наше грехове. То су биле управо из оне прве ризнице ПРВИХ ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА И МУЧЕНИКА, СВЕТИХ АПОСТОЛА БОЖЈИХ. ТО ЈЕ БИЛО ПОЧЕТНА ГЛАВНИЦА, а преостали таланти свих других будућих митрополита и грађана заједно, би заузимали своје место као ојачавајућа економска помоћ почетне главнице (Августина Кандиота). Високопреосвећени Митрополит Августин Кандиот је чекао да се његове златне новчанице замене, а они (млађи) нису их сматрали новачницама које ће се заменити, јер су сматрали да не би превазишле данашњу монетарну вредност. Данас смо устрајни да је наша новчаница евро, новчаница оних који су разапели Христа и чији су преци поробљавали економски и морално друге народе света.
Add A Comment
You must be logged in to post a comment.