Сиропусна недеља (Мат. 6,14-21)    

ПРАВИ ПОСТ

(Η ΑΛΗΘΙΝΗ ΝΗΣΤΕΙΑ)

  Рече Господ: „Када постите…“(Мат. 6,16)

Данас је, драги моји, последњи сиропусни дан. Сутра је почетак једног новог периода у  нашој Цркви, наступа време светих подвига, духовног преиспитивања и духовне самоизградње. Сутра почиње света и Велика четрдесетница. Када бих имао једну таблу, написао бих на њој чему је све једнака Велика четрдесетница. Много лепих ствари бих  написао, а пре свега бих писао о  посту.
Пост! Неки појединци само што чују реч пост, праве се модерни,  одмах исмејавају оне који посте. Често знају рећи следеће: „У овом веку сте нашли да  нам говорите о посту… «. Тако покушавају да убеде и остале људе – да је пост одредба свештеника, и често знају рећи да су свештеници наредили да се пости, да би тако  застрашивали и искориштавали народ. Шта бисмо могли да им  одговоримо?

* * *

Пост није одредба свештеника и владика, нити је одредба људи, већ је пост  заповест Божија. То је прва заповест која је дана роду људском још у Рају. Отворите Свето писмо, видећете на почетку Прве књиге Мојсијеве да је Бог настанио човека у једном веома лепом окружењу, у Рају. И која је била прва заповест коју је дао људима? «И запрети Господ Бог човеку говорећи: «Једи слободно са сваког дрвета у врту; Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш“ (1.Књ. Мој. 2,16-17). То је била прва заповест. Да ли је била тешка? Не, била је веома лагана, то је Адам могао да испуни. Међутим, Адам није послушао Бога, преступио је Његову заповест, а као последица непослушања дошла је позната непогода на човечанство. Касније, да би исправили зло које су учинили, људи су почели да држе заповест и да посте сви који су живели у народу Божијем. Постио је боговидац Мојсије који је био удостојен да прими десет заповести на гори Синај, постио је пророк  и цар Давид, постили су Данило и три младића у пећи, па пророк Илија, постио је и Јован Крститељ који је живео од дивљег меда и биљака – сви они су постили.
Пост се сусреће и ван граница изабраног народа Божијег. Нису само постили Јудејци. Постили су и други народи, као што су били Асирци, Вавилонци и др. Можемо рећи да је пост једна светска заповест.
Највише од свих – ко је постио? Господ наш, Исус Христос. Постио је четрдесет дана у пустињи, није јео ни пио ништа. У част Господа и на подсећање на Његов пост, наша света Црква је одредила овај пост на Велику четрдесетницу.
Осим у Светом писму, пост се препоручује и од лекара, од стране лекарских удружења. Светски научници углавном на лекарским скуповима су објавили да здрављу штети много хране, а посебно једење много меса. Месоједи су сада у наше време постали људи. Купују се тоне меса. Постоји сумња да стварање рака у човеку има везе са једењем меса. И многе друге болести се стварају од много хране. Као што су рекли, прождрљив и угодник стомака „ копа себи рупу са својом виљушком и кашиком“.
Пост је толико повезан са опстанком организма. Некада и животиње посте. Ако одете зими у зоолошки врт, можете нпр. видети да медвед не једе, пада у зимски сан  три до четири месеца. Види се да је пост користан, он чисти пробавни систем, одмара и обнавља  организам животиње, да се опет пробуди у пролеће са цвркутом птица?
Пост се препоручује од Светог писма, од Господа нашег Исуса Христа, од природе и науке. Пост је, на крају крајева, и једно средство штедње. Живимо у тешко време, сви само говоре «Штедња, штедња!». У старе благословене године, у моме селу, али и у Македонији, месо су јели три пута у години, били су испосници. А данас смо постали месоједи толико много, да ни средом, ни петком, ни на Велики петак не престајемо јести месо. Напунила се наша земља са печењарама. Као што кажем, и биљке да се претворе у говеда, неће нам бити довољне да нас прехране. Зато стално и увозимо месо, капитал одлази ван земље и друге обогаћујемо.
Наша држава нас лаже. Стално опомињу и оглашавају „оскудица“ и „штедња“ а намећу тешке порезе. Али, да будемо доследни, треба прво да се укину сви непотребни трошкови, милиони се бацају на разне општине (посебно Патра и Атина), за карневал…..
Ово сам имао рећи онима који траже да обришу са гумицом ђаволовом из речника човечанства реч  п о с т.

* * *

Пост је света заповест, има дубоке корене, потребан је са свих страна. Међутим какав пост је потребан? Да разјаснимо. Када Црква каже пост, не мисли само да пости непце, желудац и стомак од такозваних укусних јела. То није довољно. Шта је још потребно? На Велику четрдесетницу да пости цео човек.
Човек треба да пости од телесних ужитака. У стара времена, нека се нико не зачуди што то сада говорим, кад је почињао пост, брачници се нису приближавали једно другом. Свети супружници! Данас се сједињују и на Велики петак, ништа више људи не поштују. Алкохоличари спавају пијани са својим женама, а затим им се рађају дефектна деца. У оно време су постили не само од јела, већ и од сваког телесног додира. Тако су живели и рађала су им се јака и отпорна деца. Сада су те ствари постале животињске. Постали смо гори и од животиња, које бар имају неку самоконтролу, имају одређени период парења и после се смирују. Постите и ви, дакле, супружници у ове свете дане, чекајте  Васкрс, причестите се пресветим тајнама. а затим поново се враћајте свом супружнику.
Нека посте и деца. Нека се не приближавају центрима греха, нечистоће и прељубе, нека иду у храм Божији, у кућу Господњу, и да кажемо:“Како су мили станови Твоји, Господе над силама!“(Псал. 84,1)
Нека посте руке од крађе, грабљења, лажних заклињања и сваког нечасног дела.
Нека посте очи од нечистих призора. Колико је само тај пост тежак! Ако не једеш месо, али „једеш“ гладна тела, не постиш. Угаси четрдесет дана телевизор. Ако си свако вече сатима за екраном, боље да немаш очи. То је окопрељубништво и окоблудништво.
Нека посте уши од грешних прича и песама. Није нам Бог дао уши за такве ствари, већ нам их је дао да бисмо слушали реч Његову.
Треба да пости и језик од лажи, увреде, оговарања и пре свега од богохуљења. Ето светог поста.
А сада најтежи пост – на Светој гори га држе аскете. Који је то пост? Да постиш од лукавих помисли, од помисли блуда, прељубе, освете, мржње, гордости, стомакоугађања… итд.
То је прави пост: када пости цео човек, тело и душа. Није довољно само постити од мрсне хране. Када би тако гледали на пост – имамо ђавола који је највећи испосник на свету! Он је дух и не једе. Али шта да он ради са таквим постом? Има свакаквог зла у себи и зато и  јесте у паклу.

* * *

Завршавајући ову моју беседу, препоручићу нешто делотворније. Мушкарцима ћу рећи да посте од цигаре. Добро су учинили они који су наредили, да се на кутији од цигарете црта рак. «Пуши», говори ти слика, «али знај да ћеш добити рак». И женама кажем – постите од осуђивања. Ако се сретну две жене, почиње оговарање. Напред сви! Да видим какви сте хришћани и много ћу се обрадовати ако чујем да се борите.
Ово је, драги моји, прави пост. А што се тиче болесника наравно наша Црква је снисходљива према њима. Када је неко болестан, дозвољено му је и на Велику седмицу да једе. Црква је Мајка, брине се и воли своју децу. За болесника су млеко, маслац и месо лек. Хиљаду пута да је стар човек и да пости, али када се разболи нека се разреши поста, болесницима је дозвољено да не посте.
Сви остали, мали и велики, мушкарци, жене и деца, нека држе пост као што сам га описао, „ и Бог љубави и мира“ биће са нама (В Кор. 13,11). Амин.

† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος
Беседа Митрополита Флорине о. Августина Кантиота у  храму светог Констандина и Јелене, Аминдео, 16-03-1986 јутро)