МИТРОПОЛИТ ФЛОРИНСКИ о. АВГУСТИН КАНТИОТ

ПОСЛАНИЦА ЗА МНОГЕ ПРИМАОЦЕ

ТОМИНА НЕДЕЉА

РЕЧИ ХРИСТОВЕ УПУЋЕНЕ СУ СВИМА

Данас је, драги моји хришћани, друга Недеља од Васкрса или, како често кажемо – Мала Пасха, коју још називамо и Томина недеља. У свим храмовима Православне цркве читано је Јеванђеље, које сте управо чули. Ово Јеванђеље – премда је прошло много времена од тога чудесног појављивања Господа пред ученицима Његовим, дакле, ако је, кажем, и прошло 19 векова, и у тих 19 векова много се разних догађања збило, ни један догађај није успео да засени овај велики догађај васкрсења Господа нашег Исуса Христа. Ово Јеванђеље је једно од најважнијих, јер речи које је рекао васкрсли Господ, поводом Његовог појављивања пред апостолом Томом, те речи и данас имају своје значење и поучавају нас. Зато што се те речи Господње одазивају нашим друшевним потребама. Оне се не односе само на апостола Тому; не односе се на једанаест ученика, већ на читаво човечанство. Односе се на сваког човека, у било које време да живи и на било ком месту. Зато што човек, колико год и да узнапредује – технички и научно, и у било којем месту и времену да живи, у дубини његовог бића одвија се драма. Живи у стрепњи и агонији. Живи под осећајем кривице, и то оне коју производи грех. Данашње Јеванђеље требало би да чује цео свет, обе хемисфере, зато што те речи, које је рекао Господ, имају и данас своје значење. Шта нам говоре те речи? Послушајте у наставку.

НЕКА ПОСЛУША ЈЕВАНЂЕЉЕ УЗНЕМИРЕНИ СВЕТ

Нека чује свет, како су ученици били затворени у једној кући и како се нису усуђивали да изађу из те куће, чак ни прозор да отворе, нити су имали било какву комуникацију са другима, «због страха од Јудеја». Међутим, драги моји, да ли је данас боље стање? То што се догодило једанаесторици ученика, догађа се и данас, драги моји. Народи мали и велики затворени су у једној великој кући, то јест, затворени су својим географским границама, на својим просторима, и забравили су врата и прозоре; и боје се једни других, имају један страх, страх много већи од ученика Христових. Данас се људи не боје страха Јудејског, јер људи у двадесетом веку имају један други страх, за који сумњам да се икада у човечанству појавио сличан овом данашњем.

Тако велик страх, стрепња и агонија која гуши цео свет, сумњам да ће проћи. Ужасан страх – страшна фобија обухвата душе људи – од којег дрхте мали и велики, леви и десни, на целој планети по свим ширинама и дужинама. Људи су оптерећени огромним страхом и прибојавају се да ће се сваког трена, услед неке пакости ђаволске, отворити небески водопад и пасти на земљу потапајући је, као што се догодило у  Нојево време; или – да ће пасти ватра и све спалити. Дакле, постоји велики страх. Затворени су људи у својим кућама и боје се највеће фобије коју ствара данашње човечанство.

ХРИСТОС ОДГОНИ СТРАХ И ДАЈЕ МИР

Колико би свет био срећнији, када би било могуће у кући тога страха, на тим светским скуповима, где се окупљају великани и мућкају својим главама у потрази за решењем људских проблема, колико би, кажем, био срећнији свет на обе земљине полулопте, Истоку и Западу, када би се усудили позвати Христа, показујући веру своју у Онога који живи и царује у векове, и Он, Христос, да «створи се», каже, «између узнемирених ученика». Могао би се васкрсли Господ и данас појавити и донети највећи поклон узнемиреном свету. Од свих дарова, којима је обогатио овај свет, најдрагоценији поклон је донео управо на данашњи дан. Дар небески, дар који не познаје земља, поклон који доноси васкрсли Господ, у једној речи, речи за којом чезне свет, толико жељеној, која радује срца свих људи – од одојчета па све до стараца – реч коју смо чули данас, а зове се мир.

Велику вредност има ова реч. Зато и кажем: спалите све књиге, а нека остане Јеванђеље Христово, које нам каже да је дошао међу њих и рекао им «мир вам» – и мир даде им. Заиста, Христос је мир света који даје мир. Треба да будемо сви вредна деца мира и да задобијемо тај Христов непроцењиви поклон свету. Зато и рекох да је ово Јеванђеље најважније. Требало би да га чује узнемирени свет, и у њему слатки глас васкрслог Господа, где каже: «мир вам». Међутим, узнемирен свет ратним страхом, очекује рат који се у Откровењу назива Армагедон. Колику би корист имао узнемирени свет, када би отворио своју душу и послушао ову велику поруку васкрслог Господа.

СВЕТО ЈЕВАНЂЕЉЕ НЕКА ЧУЈУ И  МУДРЕ СТАРЕШИНЕ НА ПРОЧЕЉУ

Осим узнемиреног света, добро би било да данашње Јеванђеље чују, драги моји, и сви остали. Требало би да га чују интелектуалци и научници нашег доба.  Данас су они ти који сумњају и говоре: „Ми нисмо неке старе бакице и деца с веронауке, ми смо мудри и велики, ми живимо у XX веку, у време нуклеарне енергије, ми не можемо слушати то о чему данас говори Црква.“ Данас, ови интелектуалци који имају сумње, те мудре старешине на зачељу, требало би сви они да дођу у цркву и да чују данашње Јеванђеље.

ДАНАШЊА НЕДЕЉА ЈЕ ПОСВЕЋЕНА СУМЊИЧАВИМ ЉУДИМА

Данашња недеља је недеља сумњичавих, неверних, јер је такав био и апостол Тома. Једну седмицу борио се између вере и невере, имајући мноштво питања у вези с Васкрсењем Господњим. Сумњао је да је Христос васкрсао. Господ није отерао Тому, није забранио испитивање, није га искушао – не за оно у шта је сумњао и због чега је ројио питања у својој души. Због њега, који је исказао толику сумњичавост, Христос се посебно појавио, позвао га и рекао му: Дете моје, зашто сумњаш? Дођи и провери, додирни својим прстом моје ране и уверићеш се да сам ја Господ. Заиста, апостол Тома, који је био пун сумњи и није желео веровати никоме, и који је говорио да неће поверовати док не види, он, након тих доказа и уверивши се на своје очи – исповедио је своју веру. Вера Томина није слепа вера. Не. То није вера безумних старица, него вера просветљена, која не произилази из онога што је неко рекао, већ у пламену сумњи испитана, у жељи да се ослони на документе – на доказе.  И данас постоје савремене Томе. Данас те Томе славе. Не славе само који носе то име, већ и они који сумњају и гомилају питања у својој души. Данас њих позива Христос и говори им: Дођите, децо моја! Ви, који сумњате у мене, дођите код мене, додирните ме, испитајте ме, претражите, просејте; узмите Јеванђеље да просејете једном, и два, и три, и четири пута, и уверићете се, браћо моја: ако постоји догађај на свету, који сведочи тако силно, такав је непоновљив у историји – васкрсење Господње. Тада ће и они исповедити Томину веру.

ТРЕБА ЈЕВАНЂЕЉЕ ДА ЧУЈЕ И  УНУЧАД АРИЈЕВА,  ЛАЖНИ ЈЕХОВИНИ СВЕДОЦИ

Требало би, кажем, да чује Јеванђеље узнемирени свет, неверници и маловерни. Ко би још требало да га чује? Арије, свакако. Али, он је давно умро. Но, да ли је? У нашем комшилуку је. Ево, говорићемо једноставно. Има једно старо претказање, које говори да, када се буде приближавао Други долазак Христов, појавиће се и унучад Аријева. Појавили су се. Ти унуци Аријеви, плаћени службеници с лева и десна, су, другим речима говорећи – Јеховини сведоци, који су с њим у сродству. Јер, шта је у своје време говорио Арије, то би данас говорили и Јеховини сведоци да су у Цркви. Шта то говоре? Они узимају гумицу и бришу из Јеванђеља да је Христос Бог. Дођите, дакле, да послушате Тому, који је био поред  Христа. По неверству, ви, Јеховини сведоци, треба да сте ближе Христу него што је то био апостол Тома. Тома, који Га је видео, додирнуо и опипао, рекао је: «Господ мој и Бог мој». А ко сте ви да сумњате? Ако један Тома исповеда и каже: «Господ мој и Бог мој», ко сте ви, који долазите са толиком дрскошћу да кажете како Христос није Бог? Данас, када неверни Тома исповеда свим својим бићем ове речи, где си ти, који негираш догму на коју се ослања хришћанство?

ТРЕБА ДА ЧУЈУ ЈЕВАНЂЕЉЕ СВЕТСКИ КОНГРЕСИ, КОЈИ ГОВОРЕ О МИРУ

Зато сам, браћо моја, и рекао да је данашње Јеванђеље веома важно. Треба да чују и светски скупови о миру нашег Христа. Треба да га чују маловерни и неверници, интелектуалци, да би осетили и они ауру васкрсења Господњег. Треба да чују и Јеховини сведоци и остали јеретици, из уста Томиних: «Господ мој и Бог мој».

ТРЕБА ДА ЧУЈУ ПРОТЕСТАНТИ И ПЕНТАКОСТАЛЦИ (ДУХОВЊАЦИ)

Треба и они да чују. Завршавам. Треба да чује ово и последња категорија. Која је то? Протестанти – еванђелисти, који су преплавили и испунили Грчку к`о инсекти воћњак. Као што бубе падају на воћњак и све огуле до коже, тако и у нашој благословеној домовини чине јеретици. Откровење говори да ће се појавити бубе. А те бубе су заправо јеретици. Шта је посао протестаната? Они узимају ђаволску гумицу и кажу: Ми не прихватамо свештенство. Они су махом сви свештеници, али не прихватају ни свештеника ни свештенство – не признају их.

ТРЕБА ДА ЧУЈЕМО И МИ, ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНИ, КОЈИ ИМАМО ЈЕРЕТИЧКА УБЕЂЕЊА

Заједно са протестантима и ми православци би, нажалост, требало да послушамо, јер, премда и немајући јеретичка убеђења, (прихватамо свештенство и тајне), ни ми не указујемо према свештенству одговарајућу побожност. Дођите, протестанти, дођите ви, који сте скупили у своје торбе доларе са свих страна света, да бисте нам променили веру. Дођите овде у цркву, данас је празник Светог Томе, и чујте Јеванђеље. Шта нам говори Јеванђеље? Од свих речи из Јеванђеља најважнија реч је она коју ћу вам рећи. То није «Мир свима», нити «Господ мој и Бог мој». То је нешто што је по значењу једнако речи: «Мир свима».

ХРИСТОС ДАНАС ПРЕДАЈЕ ВЛАСТ АПОСТОЛИМА И ЊИХОВИМ НАСЛЕДНИЦИМА

Данас, када Христос пође са овога света, да ли сте размишљали о томе да треба да стигне до трећег неба? До трећег неба! Изнад галаксија, Месеца и Венере, у свет духова, у који не стиже ниједан свемирски брод или ракета, горе на Небеса. Христос се припрема да оде на права Небеса, бесмртна Небеса, где су духови бестелесни и бесмртни. Господ данас предаје своју власт. Коме је предаје? Да ли сте чули? Предаје власт – данас. Какве су то речи! Предаје ли своју власт свима овде на земљи? Дођите протестанти да чујете, да ли свима предаје Христос своју власт? Не. Коме, дакле? Предаје је једанаесторици. А коме, након што се они упокоје? – Њиховим наследницима, а наследници својим наследницима. И тако један златни ланац, односно власт, која се преноси из поколења у поколење, стиже до нас, до свештенства, до свештеника. То је свештеничка власт. Чујте речи Христове: „Примите Духа Светог, којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су“ (Јн. 20, 22-23). Хајде, пробај те речи уклонити! Оне су непобитне. На њима, тим Христовим речима, темељи се свештеничка власт – «Примите Духа Светог». Дајем вам огромну снагу. Држите у својим рукама…

КАНОНСКИ РУКОПОЛОЖЕН СВЕШТЕНИК

ИМА ВЛАСТ И АКО ЈЕ ГРЕШАН 

Да, драги моји, тај свештеник са поцепаном мантијом, тај неписмени свештеник, кога исмејавају научници с лева и десна, тај поп када држи светиње са епитрахиљем, није више поп, није више Антоније, особа А или Б, Коста или Јован. У тај час, када стави епитрахиљ, светињу над светињама, у тај час има духовну власт, држи кључеве раја – духовне кључеве, које не држи нико на свету. «Примите Духа Светог, којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су (Јн. 20, 22-23)». Коме опростите, и ја ћу им опростити. Видимо из тих Христових речи да постоји свештеничка власт. Ту власт је дао Васкрсли Исус апостолима, а не анђелима и арханђелима. Није рекао ни једном анђелу: «којима опростите гријехе, опраштају им се…»

Власт је дао свештеницима. Свештеници врше ту власт у име Христово. Да, када грешник клечи пред духовним оцем, у часу, када сузе лију из његових очију, у ономе часу као да је пред њим сам Христос, и свештеник, у име Христово, обраћа се сваком исповеднику овим речима: „Дете, опраштају ти се греси твоји“. Шта сам рекао? Зар ништа? Имате ли очи? Имате ли срца? Имате ли веру? Ако имате веру – улазите у цркву, ако немате вере – немојте улазити. Боље да седите у вашим кућама. Црква се моли само за оне који са вером и страхом Божијим прилазе цркви; дакле, имате ли вере? Баците поглед на Свету Трпезу. Шта је на Светој Трпези? Шта свештеник приноси? Хлеб и вино. Тако виде и протестанти, тако виде и неверници, тако виде и атеисти. Шта ради свештеник са хлебом и вином? Хлеб треба да постане Тело Христово, а вино Крв Христова. Треба да се догоди велико чудо. Једите, пијте…. Ко ће хлеб учинити Телом Христовим и ко ће од вина створити Крв Христову? Хиљаду лаика да се сакупи, па и 10 хиљада нека их буде, цео свет нека се сакупи – не може учинити ту тајну. Један поп, само један поп, који има дату му власт с више, он када благослови хлеб и вино – дешава се чудо над чудима. Сада је то Крв Христова, Тело Христово. То је, дакле, власт, коју данас примају свештеници од Васкрслог Господа. Зато и закључујемо, каже нам Богу знан светитељ: „Замисли, да на путу, на каквој раскрсници, сретнеш заједно свештеника и анђела. Кога ћеш првог поздравити? Анђела, можда? Не“, одговара светитељ. „Најпре ћеш поздравити свештеника. Целиваћеш прво свештеничку руку, а тек потом руку анђела.“ Зашто? Зато што је Христос дао већу власт свештенику него анђелима. Зато што ни једном анђелу није рекао: опраштајте. Само је свештенику дао ту власт. Неко ће ми рећи: „Значи поп је анђео?“ Сви ћете ми рећи: „Треба и свештеник да живи попут анђела.“ Слажем се. Упитаћете ме: „Да ли ви, свештеници, живите као анђели на земљи?“

Сви ћете бити спремни да ми кажете како се неки свештеник, или владика, понаша овако или онако. Како би требало да буде? Многи говоре: „Не идем ја у цркву. Нисам присталица идеје покривања грехова и злочина свештеничких.“ Не. Напротив, присталица сам црквеног поретка. Црква нека се очисти од својих трулих чланова и нека се врати у стару славу Светих отаца. Све до овог дела се слажем, али да неко каже да не иде у цркву због грешног свештеника – да ли си ти светац да тако нешто кажеш? Ту је велико отуђење. Човече мој! Света Литургија има исту снагу било да је врши најгрешнији или најсветији свештеник. И најгрешнији свештеник на свету, ако је правилно примио свештенство, и најсветији, имају исту вредност у тој Литургији. Не треба да постоји никаква сумња у то.

Ову беседу завршавам малом анегдотом. Један је хришћанин имао вагу и на којој је премеравао свештенике. Неки му се није допадао и одлучио је да више не иде ни у једну цркву, јер су му се сви свештеници чинили недостојни. Ни један свештеник није био достојан да га причести, да га исповеди; очекивао је да пронађе свештеника, који је анђео и арханђео – он да га причести и крсти… Шта је учинио Бог? Послушајте: Једног дана тај хришћанин, који је држао ђаволску вагу и мерио све свештенике, владике – не налазећи међу њима ниједног достојног да га причести Светињом над светињама – тај велики фарисеј нашао се у пустињи и, пролазећи кроз њу, ожедне и наиђе на мало чисте кристалне воде, оде до речице, заграби својим длановима да се освежи и рече себи: „Како је ова вода слатка! Тако слатку воду нисам пио никада у свом животу – од када сам се родио.“ Интересовало га је одакле излази та вода и крену он обалом реке идући ка извору. Када је стигао на извор, имао је шта и да види. Није могао да дише од смрада и нечистоће. У речном извору налазио се мртав пас, кроз чију утробу је пролазила вода коју је пио. Зачудио се и упитао: „Шта је ово?“ Анђео му се јави и рече: „Видиш ли: вода, коју си пио и која те је освежила, јесте наше Православље. Таква вода не постоји на свету. Угинули пас је грешни свештеник. Нека је пас и угинуо, проћи ће кроз њега струја нашег Православља.“

Немојте слушати протестанте. Дођите – овде у цркву. Када и најгрешнији свештеник држи Светиње над светињама, гледајте га као анђела. Он тада није више свештеник Свевишњега. Он тада има власт с неба. Треба да га поштујемо. Поштујући и најгрешнијег свештеника, поштујемо Христа, Кога, децо, славите и преузносите у све векове.

(Беседа епископа Флоринског о. Августина Кандиота у  храму светог Александра Новог, Фалир, Атина, Томина недеља  16-4-1961)