ПРИМЕР СКРОМНОСТИ И ЈЕДНОСТАВНОСТИ

ПАТРИЈАРХ АВРАМ

(ΠΑΡΑΔΕΙΓΜΑ ΣΕΜΝΟΤΗΤΟΣ ΚΑΙ ΑΠΛΟΤΗΤΟΣ Ο ΠΑΤΡΙΑΡΧΗΣ ΑΒΡΑΑΜ)

„У шаторима становаше Аврам…“ (Јевр. 11,9)

Беседа епископа Флоринског о. Августина Кандиота

Драги моји хришћани, данашњи апостол је преузет из посланице Јеврејима, из једанаестог поглавља које се још назива и Химном вере. Све што је велико и узвишено настало je уз помоћ вере. Ово нам потврђују и сви пророци  из Старог завета који су се издвајали по својим врлинама и херојским подвизима. Сви ти Старозаветни хероји су били верни људи. Најсветлији пример те њихове херојске вере је био сам патријарх  Аврам. Неки неверници и атеисти који нису желели да верују да је Аврам чинио велике и узвишене ствари, они су порекли Аврамово историјско постојање, тврдили су да је Аврам један мит из старог света. Међутим археолошка ископавања која су вршена у Месопотамији су потврдила да је Аврам заиста био историјска личност. Као што не сумњамо да је постојао Велики Александар, тако не треба да сумњамо у Аврамово постојање.

Као што нам говори Свето Писмо, та истинита књига, рођен је у идолопоклоничком окружењу. Аврамов отац је био идолопоклоник Тара. Бог који гледа и позна срца људи и који усмерава историју човечанства ради испуњавања плана спасења човечанства, одредио је Аврама за један узвишен задатак. Бог је одредио  да Аврам постане зачетник родослова и оснивач Јудејског народа. Све време Аврам је  живео у идолопоклоничком окружењу али  никада није предосећао која ће бити његова будућа посланица. Аврам је примио заповест од Бога да напусти кућу свога оца, да се поздрави са својим рођацима и пријатељима и да се упути далеко у Ханан.

Питам вас: „Да ли је лако напустити своју очинску кућу, свој мир и комфор и без икаквих средстава да се неко упути у једну далеку и непознату земљу?“ Засигурно да то није тако лако урадити. Аврам је послушао глас Божији као што су тај исти глас послушали апостоли када их је Христос позвао да напусте своја занимања и да се упуте све до краја света и да проповедају Јеванђеље.

Отпутовао је Аврам из свог родног места, преходао је стотине километара и стигао је до места које му је Бог одредио. Аврам је био чобанин, имао је велика стада. Стекао је много злата и сребра, али све то богатство није задржао за себе као неки други богати људи, него је то употребио за разне потребе сиромашних. Аврам је био далеко познат по свом гостопримству. Он није само угошћавао него је и често и сам излазио на путеве и тражио странце и позивао их код себе у госте. Та његова особина је награђена, јер је био удостојен као што нам говори Писмо да угости (анђеле) и да чује радосну вест, да ће добити сина.

Аврама нису привлачила земаљска блага и богатство. Срце Аврамово је било приљубљено много узвишенијим добрима као што је наследство царства небеског. Зато иако богат, живео је у шаторима скормним и једноставним животом. Иако је Аврам био веома богат човек, он није градио дворце да се у њима насели, него је постављао шаторе и живео је у њима, то су били шатори слични онима које постављају лутајући цигани.

Овај Аврамов пример, живота у шаторима, треба и ми да опонашамо. – Ма шта говорите?  У двадесетом веку да живимо под шаторима? Да постанемо слични циганима луталицама…? Тако би многи данас одговарали на мој предлог. Али ми не говоримо да треба да живимо испод шатора у наше време. Човек се развио друштвено, иако је некада живео у спиљама, данас гради куће да би у њима живео.

У данашње време оно што је вредно осуде није кућа већ луксуз који је у наше време узео маха. Погледајте, молим вас данашње куће, посебно у великим градовима. Шта ћете видети? Луксуз у свој својој пуноћи. Видећете прескуп намештај донесен из иностранства. Видећете много светиљки. Видећете тепихе и стазе, који вреде колико нечији иметак. Видећете салоне украшене са прескупим уметничким делима. Све ово нам сведочи да негдашња скромност и једноставност која је красила домове старијих генерација је нестала из данашњих кућа. На жалост отишли су не само из кућа богатих људи, али и из кућа сиромашних људи, тако да се и они такмиче у украшавању простора.

Овај луксуз данас својим примером патријарх Аврам изобличава. Долазе догађаји који потврђују узалудност тих светских изложби. Да ли желите неки пример? Када је пре неколико година у Волу се земља затресла, уплашени становници су напустили град и потрчали су према њивама. Неки цигани под шатором који су живели ван града када су их видели да трче у њиве са чуђењем их запиташе: „Шта вам је“? Ови цигани нису приметили земљотрес, били су безбрижни. Док су градски становници узнемиремо напустили своје комфорне домове данашњег друштва. Они који су иначе живели у пространим и намештеним кућама, сматрали су се срећним када би пронашли неки шатор да се привремено настане. Није било довољно шатора да би се сви настанили, почеле су и свађе за један шатор, као што су шатори које држава даје страдалим од земљотреса.

Да ли је потребан замљотрес или рат да бисмо разумели да је луксуз грех? Пре неког времена, једна кућа се запалила. Та кућа је припадала једној богатој породици. Била је намештена са стазама и теписима велике вредности, када би се израчунала могла би се поделити сиромашним људима у оскудици. Ти, човече, који имаш скупоцен намештај а други у својој колиби нема ни столицу да седне, ти који имаш толике тепихе и стазе док други нема ни један мали ћилим. Ти који имаш много светиљки у кући а други нема новца да плати рачун за струју, ти који купујеш нову одећу сваки дан, а други нема с чиме да прикрије своју нагост поучи се скормности и једноставности од патријарха Аврама. Авраме свети патријарху Израиљски, Ти, који си живео под шаторима, дођи да нас поучиш скромности и једноставности.