А Р Т Е М И Ј Е
По милости Божијој православни Епископ
Рашко-призренски и косовско-метохијски
У ЕГЗИЛУ

Свему свештенству, монаштву
и свим верним синовима и кћерима духовним
сверадосни божићни поздрав
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Гледам чудесну у преславну тајну“.
     „Данас се сва твар радује и весели,
      јер се Христос роди од Пречисте Дјеве“.
     „Данас се веселе и радују сви анђели
на небу“ и „сва племена на земљи“.
                                    (Из божићних стихира)

Таквим и сличним песмама и химнама, драга и вољена децо духовна, света Црква Православна дочекује и поздравља Богомладенца Христа, оваплоћеног Сина Божијег који долази на земљу, да би земљу учинио небом, да би нас људе вратио и привео Оцу Свом Небеском. Отуда је Божић за нас не само први и најрадоснији празник, него и мајка свих осталих празника које током целе године дочекујемо и прослављамо са песмама и химнама духовним, које хране и веселе душе наше ослобађајући нас земаљских уза греха и таштине.

Колико и колико празника и радости духовне, каже свети Григорије Богослов, свакодневно долазе к нама од божанских тајни! Но највећа тајна за нас остаје тајна Оваплоћења Сина Божијег, тог највећег дара Бога човеку, који, по светом Василију Великом, превазилази сваки ум сазданих бића, и остаје као вeлика тајна силаска Бога, Који се „уселио у нас“ као Богочовек, догађај надразуман и неизрецив. По природи својој ум људски је немоћан да продре у дубине премудрости Божије и да све објасни. Зато нам је Бог оставио веру као сигурнији орган познања, којом спознајемо и примамо надумне тајне Божије. То важи поготову данас, када је савремени човек потопљен у многе бриге и невоље свога времена. Душе људске су данас сасушене јер су се удаљиле од сладости божанске, и веома ослабиле због одсуства благодати и безброј невоља јавних и тајних, којима владају страсти и греси, те су сиромашне од спремности на жртву, а не због недостатка материјалних добара.

Запитајмо се, браћо „шта има сиромашније од витлејемских јасала“, „понизније од пелена“, „бедније од пећине“, у којима је, међутим „засијало богатство божанства“. Како да нам срце не затрепери од те радости? Од радости која нам је дошла са оваплоћеним Господом? Од радости због Оне која нам Га је родила – Владичице Богородице? чиме је Она постала наша утеха и потпора, као најнежнија мајка, која пружа своје руке нама ништавним људима да нам преда своје преслатко чедо Богомладенца Христа.

Размишљајмо, браћо, али не само данас на Божић, него свакога дана и часа, о блаженству Пресвете Богордице која доноси у свет Превечно Чедо Своје. Коју безграничну радост и благослов осећа свака мајка када угледа новорођено чедо своје, тог новог човека, као бебу повијену у пелене, да почива у њеном наручју. Коју радост осећа и Богородица овог момента када све бива „по речи“ Божијој. Колика је радост њена када даје живот Животодавцу и Створитељу своме. Која је њена радост од сазнања да у своме наручју држи савршену Божанску и савршену човечанску природу, међусобно нераскидиво сједињене у једној Ипостаси Бога Логоса. Колика је радост која се излива на род људски из худе пећине витлејемске, као из „раскошне палате“, обасјане незалазном светлошћу која облива сву твар. „Анђели неућутно певају, пастири у пољу ликују, мудраци за звездом путују, небо се весели, земља се радује“. Богородица, дакле, приноси човечанству радост послушања: „Ево слушкиње Господње“, насупрот Евиног преступа непослушања. Богородица дарује човечанству радост искупљења од страшне тираније смрти.

Комплетну посланицу погледајте на адреси:

http://www.eparhija-prizren.org/episkop/tekstovi/905-bozicna-poslanica-2012.html

 ХРИСТОС НАС СПАСАВА ОД ГРЕХА

(ΠΟΙΟΣ ΜΑΣ ΣΩΖΕΙ)

 

Недеља пре Божића (Матеј. 1,1-25)

«… и надјени му име Исус» (Матеј. 1,21)

Драги моји хришћани, како брзо пролази време! Ускоро ћемо славити још једном велики празник  Христовог рођења Божић. Зато се и ова недеља назива недеља пре Христовог рођења.

* * *

Наша света Црква је одредила да се данас чита прво поглавље Јеванђеља по Матеју. Данас  читамо имена свих Христових предака. – Да ли је Христос имао претке? Као беспочетни Бог,  Христос није имао претке, имао је само небеског Бога Оца. Међутим када се појавио на земљи, као човек савршен и без греха, обукао се у  тело од пречисте крви пресвете Богомајке. Родио се на надприродан начин, није имао земаљског оца, само је имао мајку. Мајка му је била Богородица Марија. Родитељи Богородице су били Јоаким и Ана, а родитељи Јоакима и Ане су били  неки други људи и тако уназад. Тако се прави породично стабло предака. Прва карика у ланцу предака Христових је једна велика историјска личност, Аврам. Као што смо чули од апостола,  Авраму је дато велико обећање, да ће од његових потомака, из племена Јудиног се родити Избавитељ.

Свега дакле кољена од Аврама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, кољена четрнаест, а од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест (Матеј. 1,17). Отприлике педесет имена, која на нас не остављају неки посебан утисак. То су јеврејска имена и замара нас да слушамо узастопно: „роди“, „роди“, док чекамо да родослов дође  до Дјеве Марије, од које се роди Христос.

Имена која ми данас слушамо равнодушно, у оно време су причињавала велики утисак. Неки од предака су били војсковође,владари, пророци, патријарси, краљеви, богаташи, мудри као Соломон и Давид и др. Данас та имена не утичу много на нас. Чему нас то поучава? Као што су та имена заборављена, исто ће бити и са онима који у данашње време утичу на друге људе неким својим талентима и вештинама после 50 -100 година, ко ће их се сећати? Негде тамо на некој страни историје, са ситним словима, ће бити уписано да су ти људи некада живели на земљи. Тако ће се угасити слава њихова, као што се гасе  ватромети и светиљке. Закључак је : „таштина над таштинама, све је таштина.“(Књиг.Проп. 1,2). Све ће постати ништавно, богатство и чинови. Једно ће само остати, да неко извршава вољу Божију.

И све док се имена израиљске и светске историје као и  савременика наших утапају у бездан времена, једно име остаје увек актуелно и савремено, у инат демонима. Које је то име? То је име које је дано Божанском младенцу. Анђео  по Господњој заповести рече Јосифу заштитнику Богородичином. «… и надјени му име Исус» (Матеј. 1,21). Шта значи име Исус? То име није грчко, име је јеврејско, а преведено на грчки језик значи „Спаситељ“. Значи дете које ће се родити је Спаситељ. Молим вас да запамтите ово име, «Зато и Бог њега повиси, и дарова му име које је веће од свакога имена.» (Филипљ. 2,9). Зашто је Христос назван „Спаситељ“? Ово треба да објаснимо.

* * *

Овде на земљи док год човек живи, протеран из раја, човек је кажњаван разним несрећама, које су последица његовог грешног живота. То су  глад, жеђ, оскудица, болести… То су несреће, зла, које покушава човек да избегне. Постоје и  нека друга зла. Зову  се природне непогоде. Такве непогоде су земљотрес, суша, поплава, пожар, разне епидемије и неизлечиве болести, као што су рак и на крају смрт. Све  су то страшна зла.

Међутим још вам нисам ништа рекао. Постоји нешто много озбиљније – Бог нек вас просветли да бисте ово разумели. Прво зло које представља корен свих зала, свог несретлука нашег, на жалост не придајемо му велику пажњу коју заслужује – на језику Светог писма, то зло се зове грех. Од њега произилазе сва зла, узрок сваког зла је грех. Згрожавамо се када чујемо реч рак, али када чујемо реч грех, она нам не изазива језу. Играмо се с њом, као мала деца са новогодишњим играчкама. Не сматрамо грех нечим вредним спомена.  Ипак грех мучи човечанство, у виду прељубе, проституције, раскалашности, халапљивости и прождрљивости, било као љубомора и завист, било као бес и гнев, било као злоба, мржња, освета и убиство, грех је остао извор свих недаћа. Када бих се којим случајем грех могао искоренити неким чудом, земља би постала рај.

Ко ће нас спасити? И ако ми утихнемо, камење ће узвикивати, само један ће нас спасити! Свакако гледајући кроз историју можда ће неко набројати око 155 особа, које су због неких малих заслуга народи прозвали својим „спаситељима“. То су мали спаситељи. Један је прави и истинити Спаситељ, Христос.

* * *

Ако ти неко учини једно добро, сећаш се, сматраш ту особу својим добротвором. Лекару који те нпр. излечио издражаваш своју захвалност. Изнад свих добротвора је Христос, јер нас спасава од најгорег зла, од греха. Спасава нас од греха  Христос кроз своју Цркву.

Христос је истинити Спаситељ. Осећамо ли ми то? Само ко осети своју грешност и који каже исто као и цариник „ Боже, милостив буди мени грешном“ ( Лука. 18,13), или као блудни син „ сагреших небу и теби“ (Лука. 15,18), или као разбојник „Сети ме се Господе када дођеш  у царство твоје“ (Лука 23,42), онда он заправо разуме да је Христос његов једини Спаситељ.

Наравно није само довољно да кажеш да је Он Спаситељ људи , треба да осетиш да је Христос твој лични спаситељ. Бог ће те удостојити да то осетиш ако  у покајању  исповедиш своје грехове свом  духовном оцу. Тада ћеш осетити, да одлази са тебе велики терет и осетићеш дубоку захвалност према Христу.

Такво покајање је осетио разбојник на крсту, то су осетили сви апостоли, мученици и сви светитељи, као нпр. свети Игњатије Богоносац епископ Антиохије. Када су га водили у Рим да га баце зверима, написао је ове речи за Христа: „ Христос је љубав мога срца“ . Данас мале љубави гањавају наше телесно поколење, само телесно се види. Не осуђујем нешто што је Бог усадио у људе, али није то учинио  да би угасио све друге љубави. Наше  поколење Содоме и Гоморе, не познаје за другу врсте љубави. Исправно је рекао један од филозофа, да је наше доба нељубљено. Ако не заволиш Христа, ништа ниси разумео, узалуд си дошао на земљу. Лепа је  љубав према науци и  домовини али изнад свих наших љубави треба да је љубав према Христу.

У стара времена, име Христово је било најслађе име. Бака је узимала на  колена своје мало унуче и учила га како да се крсти а прва реч коју је дете учило је била реч Христос. Такви су примери негдашњи. Данас на жалост божанствена љубав не само да се угасила али се понекад преокрене  у сатанску мржњу према Творцу.

Када сам био проповедник у Гревени и када сам обилазио народ  по високим планинама, док сам шетао изненада чујем страшну псовку. Први пут сам у свом животу чуо такву псовку. А, шта је то? Да ли овде на планинама живе демони? Дакле размишљајући тако, приближио сам се и видео иза једног дрвета оца који је држао свога сина на  коленима и учио га да псује Христа! О,  Боже мој још се звезде нису претвориле у муње да падну на нас? Где је љубав према Христу?

Иако се хули и псује име Христово, оно ће ипак остати вечно. Као црни облаци што не могу да угасе сунце, тако и хуле не могу да угасе име Христово. Име Христово ће остати у векове, векова у инат демонима.

Желим у нашем малом месту да се не чује ни једна псовка, него мали и велики, мушкарци и жене и деца, сви без изузетка да кажемо: „ Благословен си Боже наш и нек се прославља име Твоје, у векове, векова.Амин.

† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος

( Аминдео 20-12-1987, Храм св. Констандина и Јелене)