КАРНЕВАЛ У ПАТРИ
Φεβ 28th, 2013 | 
Filed under: Cрпски језик
(Μεταφρασμένο το μεγαλύτερο μέρος της «ΧΡΙΣΤΙΑΝΙΚΗΣ ΣΠΙΘΑ» αρ. φύλ. 125 στα Σέρβικα)
КАРНЕВАЛ У ПАТРИ
(ΤΟ ΚΑΡΝΑΒΑΛΙ ΤΩΝ ΠΑΤΡΩΝ)
Драги моји читаоци, стигли су нам давно пророковани дани, у којима ће људи пожелети да немају ни очи нити уши, да не би видели и чули грозне призоре и звукове изопачености једног света који је одаљен од Господа и који непрестано пада и пропада, претварајући се у некадашње градове Содому и Гомору.Да ли сте обавештени у којој престоници Пелопонеза се и ове године припрема карневал који ће забележити рекорд и који ће превазићи, по организацији и гламуру, и карневале који се одржавају у Никеји, Венецији, Масалији или неком другом европском граду? Да ли видите да се такмичимо са Западом у разврату?
– Дакле, шта је то карневал? – Један повратак у прошлост неће овде бити бесмислен. Било је то време у којем је истинити Бог био непознат. Натпис на атинском жртвенику је гласио: ‘посвећено је «Непознатом Богу»’. Човечанство се кретало мраком. Било је то доба густе таме. Свет је имао само поноћ. Свуда идоли, царовало је у то доба страшно незнање, сујеверје и идолопоклонство.
Све, и најнечистије животиње и најсавршенији предмети, све је било обожено. Чак су и људски пороци били обожени. Бог пића је био Вакх. Бог крађе је био Ерм. Богиња нечистоће је била Афродита. Богиња прељуба је била Дија. Бог освете је био Арис… Замислите само! Богови као заштитници зла и неморалности? Зависно од морала божанстава било је и њихово обожавање, које се придавало боговима уместо прецима. У дан, на пример, када је празнован Вакх, слављеници су одржавали параде: кретали су од Вакховог храма, били су сви маскирани, држали су у својим рукама нечисте симболе, сједињавали су се јавно мушкарци и жене, галамили су, вриштали, псовали, хулили, певали су бесрамне песме, пролазећи трговима и улицама града исмејавали су пролазнике, плесали, пили, ваљали се по путевима, чинили разне бесрамности, радили су и чинили за време прославе свог божанства оно што је срамно и изрећи речима.
Такви су били празници и прославе старог света Грка и Римљана, познатији као светковине Дионисија, Вакхија, Вота, Врумалија, Сатурналија, Луперкалија, … Под покровитељством храмова и с благословом свештеника и архијереја онога доба, свака врста нечистоће се вршила. С врхова Олимпа благосиљају богови и са поклоницима прослављају. Све је било дозвољено. Необуздани поклоници и необуздани богови онога доба.
Претхришћански свет се претворио у огромно ђубриште на које су се бацале нечистоће милиона људи. Управо у једној «штали», у једној прљавој штали родио се пре године 1952. Један, Пречист, Неупрљан, Неумрљан, Син Дјеве, Емануил. Затворио је небеса и сишао на земљу. Сишао је у шталу да би очистио шталу и да би човека избавио из тог вековног смрада, да би човек живео и удисао врлину. Пре тога, Господ је приказао пред свима пример врлине. « Ево човека ». Наспрам опијања Вакхових следбеника, поставио је уздржавање подвижника. Наспрам сатанске развратности, поставио је чедност девица. Наспрам бесрамних песама менадских, поставио је духовне песме и химне Дамаскина и Романа. Наспрам владавине порока, поставио је владање Духа. Наспрам светске љубави која обожује светско, пролазно и варљиво, поставио је Божанску љубав, из све душе, срца, ума и свести – љубав Божија. О Господе! Твоје учење, Твој живот, Твој Крст и Твоје Васкрсење, очистили су и омирисали земљу. О Господе! Нек се прославља Твоје Име.
Хришћани оног доба су се придржавали светих предања, слушали су глас светих Отаца и удаљавали су се од сваке нечистоће. Морал им је био чист. Живот им је био чедан. Били су као злато које сија, мамили су дивљење својих прогонитеља и неверника оног доба. Земља је мирисала на Христа и богоугодан живот хришћана првих векова.
Након прогона и спољњег мешања у управљање Црквом, морал хришћана је почео лабавити и многи хришћани који су имали лабаву савест, нису сматрали лошим да они присуствују прославама и празницима који су у свом програму имали елементе разврата и идолопоклоничког неморала. Црква није дарована тим млаким хришћанима, она жели наставити славно апостолско предање, будног чувара вечног јеванђељског морала и етике, сазвани су помесни и васељенски Сабори и одлучили су да осуде и канонизују те хришћане који су прихватали идолопоклоничке обичаје (погледај шести Васељенски Сабор).
Због тога Православна црква се супротставља уласку идолопоклоничког духа који покушава под хиљадама маски да приђе и уништи хришћански живот. Наглашавамо – Православна црква, зато што Западна црква у мрачном периоду у таквим питањима се усагласила са светом и видимо њен кукавни призор, архијереји и папе да благосиљају карневале и да радо учествују на карневалима који су наставак идолопоклоничких сатанистичких прослава као што су то били карневали Сатурналије и Луперкалије из старог Рима и Вавилона. Нећемо овде говорити о папи и Риму, него о Грчкој и православном народу. Да нас не би неко наводио као Никејски пример. Ми нисмо Запад.
* * *
А сада пријатељи и читаоци Варнице, придржавајући се реченог као путоказа и примера приближите се и испитајте и изјасните се да ли може у једном православном хришћанском друштву да се одржава карневал?
Као што су нас обавестили, лане у Патри на Месопусну недељу, када су звона лепих храмова звонила и позивала хришћане на духовно буђење и на духовно пресабирање, ти људи,страни духу јеванђељском, опонашатељи изопачености западњачких градова, организовали су карневал – сатанску параду у граду Светог Андреја Првозваног. Да, добро сте чули! Сатанску параду. Зато што пред свим учесницима те параде као гигантски симбол је предњачио Сатана, Сатана (напоље), ослоњен на два дрвена штапа дужине два метра у виду плаката, да би био видљив свом окупљеном мноштву. Имао је и дугачак реп, можда је тај реп симболизовао ону поводљиву снагу Сатанину, која је по Откровењу са својим репом повукла једну трећину звезда небеских? Колико ли их данас само повлачи? Иза Сатане је ишла и жена, обучена у костим краљице карневала. Следило их је мноштво мушкараца и жена маскираних, у разне костиме животиња или људи, а остали су им тапшали док су пролазили. Тапшали су маскама, разузданим групицама, краљици и Сатани. Лепо!
Сатанска парада, када је направила круг, стигла је и до централног трга. Тамо, у присуству малих и великих, градоначелника и јавних службеника, постављен је гигантски симбол међу милионским мноштвом које је клицало.
Карневал? Не постоји сумња да је сва та Сатанина парада и преовладавање такве психолошке климе где се морал ниподаштава, где не интервенишу органи реда, влада необудана клима параде као у време Вакхових и Афродитиних празника некоћ.
Сатана је у дане Карневала презапослен. Све му је дозвољено, повлачи мноштва у амбис, његове мреже повлаче и младе и старе људе. Какве све грехове људи не учине у дане карневала? Ту су само неки: прости вицеви, грешне песме, ружне гестикулације, опијање, преједање, пијанчење, пушење, разврат, хула, псовање, подивљали плесови Саломини, разуздана јавна љубависања, супружничке преваре, предврата развода и породичних драма – ево греха, ево тамјана који гори у славу бога карневалског! Шта друго, питамо вас, шта друго би се требало догодити да би се οсудиле те сатанске параде? Свако ко их следи и подржава, одриче се свога исповедања вере на крштењу.
Шта бисмо имали рећи за потрошњу милиона који се троше за успешно организовање карневала? Тешко нама! Новци се пале и горе. Где? У једној земљи коју годинама издржавају странци. Где? У једном граду са мноштвом незбринутих и незапослених, од којих незапослени чираши упућују драматичне позиве за помоћ да би купили лекове! У томе граду се одржава карневал и ту се одржавају вечерње пијанке и плесови, као они у Ладопољу. Несрећна Домовино! Новци не постоје за млеко, месо, лекове или за један пеницилин који тражи удовица за своје сироче у последње време. Међутим, постоје новци за кинеске и јапанске маске и костиме, за плакате,конфете, карте, пиштаљке, балоне… Са тим економским средствима која потроше блудни синови и кћери овога века, колико би само било добрих дела у друштву и колико би се потреба друштвених подмирило током Месопусне недеље?
То се догодило лани у Патри. Шта ће се догодити ове године? Ево, Општинско веће Патре председава о томе. Већ су карневалски заговорници дошли у Атину, куцају на сва врата и траже милијарде да би се што луксузније организовао карневал у Патри. Траже кредит, а туризам постаје гарант за трошкове… «машкара»! Лиричка школа ће послати музичке лествице! Све се покреће, не би ли Патра постала не Исток, већ Запад, Масалија и Никеја и претходница карневалских прослава и дешавања у целој Грчкој. Слава на коју су људи постали завидни! Ако се другима давао орден Зевса, нек се и овима савременим организаторима и учесницима карневала дарује орден са изрезбареном иконом Вакха. Васкрсавање идолопоклонства!!!
Не! Патра неће постати Запад,Масалија и Никеја. Патра ће остати свети град Првозваног апостола Андреја. Зато треба подузети апостолско деловање у борби против карневала.
Некада су у Цариграду водили борбу против карневала верници на челу са светим Јованом Златоустим – одржавали су свеноћна бдења, литије по трговима града, и тако су успели да распрше сатану и хорде јеретика и идолопоклоника, који су желели да парадирају градом и организују карневал, налик старим идолопоклоничким прославама разних, лажних божанстава онога доба.
Нова проповед, која се први пут чула у једном малом кругу рибара галилејских, раширила се ускоро брзином муње. Андреј Првозвани, ученик Господњи, први је стигао у град Патру, проповедао је и настојао очистити град од идолопоклоничкких пошасти.
Врховни апостол Павле носи свуда поруку о чистом животу. Чуо се глас апостола Павла по први пут у старим центрима идолопоклоничког света са Вакхима и Афродитама и Сатирима, глас који није прихватао никакво нагађање са мраком и идолопоклоничким животом. Реч његова је била као оштар мач. Секао је све што је труло. «Нико», узвикивао је апостол «нико од верника нема дозволу да учествује у световним идолопоклоничким светковинама, у приношењима жртава и окупљањима око идола, приликом којих се убија достојанство човечије, кад заоргија звер, запоседа тело.“ Послушајмо апостолов бесмртни глас: „Ноћ прође, а дан се приближи: да одбацимо, дакле, сва дјела тамна, и да се обучемо у оружје видјела. Да ходимо поштено као по дану: не у ждерању и пијанству, не у курварству и нечистоти, не у свађању и зависти; Него се обуците у Господа Исуса Христа; и тијелу не угађајте по жељама». (Рим.13,13,14,15). „Не вуците у туђем јарму невјерника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видјело с тамом? Како ли се слаже Христос с Велијаром? или какав дијел има вјерни с невјерником? Или како се удара црква Божија с идолима? Јер сте ви цркве Бога живога, као што рече Бог: уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ. Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити, И бићу вам отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ. (2 Посл.Корић. 6, 13 -18). “ То је била уобичајена проповед апостолске Цркве , уклонити се из идолопоклоничког живота, прослава и жртава. Зато што у часу нашег крштавања смо обећали пред Богом, анђелима и људима да ће хришћанин се клонити сатанских парада. Одричеш ли се сатане и свих дела његових? Одричем се сатане. Одговара особа која се крштава. Ево дана обећања.
Данас нема таквих верника и таквих владика и архијереја који би подигли свој глас против карневала. Питамо вас како је апостол Христов, свети Андреј, сам исцелио цео град од идолопоклонства, а данас ни два, ни три, ни десетине владика и архијереја нису у могућности да обуздају и униште то зло звано карневал? Да ли су се сви претворили у морску со? Не. Не желимо у то да верујемо. Напротив, верујемо ако се свештенство и верни народ покрену, да ће уништити сатану. Ништа од Цркве јаче нема, када под својим окриљем има верне јој мужеве и жене до смрти. Нек почива у слави божијој овај ваш град Патра. Амин.
Епископ Флорински Августин
Add A Comment
You must be logged in to post a comment.