11. – Трећа књига о Царевима

 СОЛОМОНОВ ХРАМ στα Kirillika – ЋИРИЛИЦА

СОЛОМОНОВ ХРАМ

„Ето, небо и небеса над небесима не могу те
 обухватити, а камоли овај дом што га са-
зидах?“ (1. књ. о Цар. 8, 27)

Једанаеста, драги моји, једанаеста књига Старог Завета носи назив Прва књига о Царевима, она углавном описује догађаје за време владавине Соломона, која је такође трајала око 40 година ( 926 – 966 п.Х.).  Соломон је био син цара Давида и жене му Витсавеје.
 Када је Соломон био позван да наследи трон свог остарелог оца, осетио је велики немир у себи. Врло добро је знао колико је патио његов отац Давид, управљајући јудејским народом, који је, упркос свим доброчинствима Божијим, често остављао служење истинитом Творцу и обожавао идоле.  Преживљавајући у агонији Соломон је, изненада у ноћи, чуо Божији глас, где му говори: „Тражи од мене шта желиш и даћу ти“.  Неко други би на његовом месту тражио од Бога материјалне ствари, злато и сребро, почасти и славу, победе и тријумфе над непријатељима, ствари које маме људска срца. Међутим, Соломон није тражио ништа од набројаног.
 Зажелео је нешто друго, нешто што је ценио више од свега, а то је мудрост, тј. ону умну и духовну снагу са којом ће моћи да разабира у разним, тешким ситуацијама владавине, и одлучити шта је добро и правилно а шта је лоше. То је затражио кроз топлу молитву.
Желите ли да чујете његову молитву? Послушајте са каквом понизношћу се моли Соломон: „Господе, ти си заштитио мог оца Давида. Ти си му указао своју велику милост. Спасао си га од многих опасности и просветљујући га помогао му да влада твојим народом у истини, правди и поштењу. А шта је са мном? Признајем да сам мали и ништаван. Ја сам попут малог детета које не уме да управља. Народ који треба да водим је голем и, много је проблема. Једно ти тражим, Господе мој, да ми подариш мудрост и доследност, да могу да владам и решавам проблеме овог народа, којим је тако тешко управљати.“
Бог је, како каже књига Старог Завета, услишио понизну Соломонову молитву, и одговорио му: „Пошто ниси тражио дуговечност ни богатство, ни крви и освете непријатељима, већ си пожелео мудрост како би праведно управљао овим народом, зато ти дајем срце мирно и мудро, које ниједан цар до сада није примио, а неће ни после тебе.“ (види 3. 5 – 14).
 Заиста, Соломон је мудро владао народом. Као први доказ његове мудрости био је онај, који се указао већ у првим данима владавине, и кога је он, као изузетно тежак проблем, решио на најмудрији начин.
 Две жене су, носећи једно дете, иступиле пред њега, тврдећи, свака за себе, како је права дететова мајка. – Дете је моје! – говорила је једна – Не, моје је! – тврдила је друга.
 А Соломон, да би доказао која од њих говори истину, издао је наредбу да се дете, мачем, преполови на два дела. Тада је она жена која није била мати детету, то прихватила, док је она друга, права мајка, повикала: – Не, не желим да се моје дете закоље. (види 3, 16-28). На овај начин се доказала истина..
 Доказ Соломонове мудрости су и књиге које је написао,а то су, Приче Соломонове и Књига Проповедникова. Ове две књиге су предивне збирке изрека и поучних примера. Оне  заиста сијају јаче од било ког дијаманта у мраку који стварају незнање, грех и пороци. Мудрост Соломонова је постала надалеко позната и не само у Јеврејском народу већ се глас о њој пронео до свих земаља из којих су долазили људи, да се диве његовој мудрости.
 Али оно што  је Соломоновом царству придавало и спољашњи сјај и по чему је био познат и ван граница свога царства, је био храм који се градио за јавно обожавање Бога.
 Као што је већ познато, јудејски народ у време свога лутања по пустињи је обожавао истинитог Бога у шатору сведочанства. Али када се тај народ настанио у обећаној земљи, тада је први пут идеја о подизању посебног храма за обожавање Бога се родила код цара Давида.
 Давид је сакупио огромне количине новца и материјала за подизање храма.
 Али Бог није њему дозволио да сагради храм; јер је Давид, као што је рекао, био човек крви,  цар ратник, који да би победио разноразне непријатеље Израиља, водио ратове и убијао. Други цар, чије ће царовање бити више мирно, он би требало да преузме извршење тога дела.
 А тај цар је био син Давидов, Соломон, чије име значи цар мира. Давид је у задњим тренуцима свога земнога живота издао наређење Соломону да изврши његову велику жељу и да сагради један храм, који он није могао саградити јер га је Бог спречавао. Соломон је почео да извршава очево наређење чим је учврстио своје царство.
 Огромно дело. Као место где ће се градити предивни храм, изабрао је брежуљак Морију. Наручио је изврсну столарију из суседних земаља. Пренео је и мермер. Позвао је хиљаде радника и техничара, страних и домаћих, који су по његовим упутствима  неуморно градили.
 Укупно седам и по година је трајало грађење овога храма. У току подизања храма није се чуо ударац алата, јер је све камење било обрађено у посебним каменоломима и све је било у облику правоугаоника и тако су без блата постављали један на други камен.
 Осим храма, који се налазио у централном делу около се простирало једно мноштво зграда, које су представљале куће свештеника и поклоника. Храм је будио дивљење и тада су га сматрали  једним од светских чуда. Са великим почастима су одржали освећење храма.
 Соломонов  храм се одржао 425 година, све до доласка Вавилонског краља Навуходоносора који га је уништио. Изнад ондашњих темеља овог старог храма тек после 52 године, подигнут је од Јевреја нови храм, који се одржао пуних 500 година. Али и тај храм је био уништен.
 Последњи храм, највећи и највеличанственији је био подигнут од цара Ирода, у који је и Христос ушао. Наравно, Јевреји су са дивљењем истицали овај храм ради његове величанствености, а Исус Христос је тужно рекао „неће остати ни камен на камену“ (Мат. 24,2).
 Заиста после 40 година отприлике храм је био уништен од Тита и само се неке рушевине од онога храма чувају и до данас, на које често иду данашњи Јевреји и плачу неутешно. Један покушај да се опет наново сазида храм за време Јулијана Преступника није успео.
 Иако је Израил постао једна од богатијих земаља, утолико Јевреји нису могли да поново саграде храм и остају без храма. Остају без храма, у време када и најмање село наше сиромашне домовине, Оксија поред Преспанског језера (са 14 становника), има саграђен велелепни храм у част Балканских мисионара и просветитеља светих Кирила и Методија.
 Уколико Јудејски народ пожели да види знаке времена и покаје се: Тада, по апостолу Павлу (Рим. 11, 11-12), нови дани славе ће се указати за човечанство. Ми по пророчанствима верујемо да ће једног дана Јудејци поверовати у Христа. Амин.

У Флорини 2. Фебруара 1987

Празник Сретења Господа нашег Исуса Христа

+ Августинос Митрополит Флорине