СЕДАМ ПУТА – ЕПТА ФОРЕС
Μαρ 10th, 2013 | 
Filed under: Kirillika - ЋИРИЛИЦА
12. Четврта књига о царевима
СЕДАМ ПУТА – ЕПТА ФОРЕС
«И спусти се Немија и крсти се
у Јордану седам пута по
речи Јелисејевој и поврати се
тело његово и поста као у
малог детета и очисти се.
(Д. Цар. 5, 14)»
Дванаеста, драги моји, дванаеста књига Старог Завета назива се Књига о Царевима 4 и говори о историји Јудеја после цара Соломона. За време владавине цара Соломона, сина Давидова, као што смо већ видели, Јудејски народ налазио се на врхунцу своје славе. Настанио је све четири стране света; слава и богатство се сакупило. Симбол славе и богатства Израиља био је велелепни храм Соломонов, који је по својој величанствености био јединствен и спадао у једно од светских чуда онога доба. Из свих крајева света су долазили посетиоци, који би, по одласку у своје земље, причали какве су све чудновате ствари видели и чули у престоници Израиља.На жалост слава царства није се одржала дуго. Соломон, тај мудри цар Израиља, у последњим данима своје владавине посрнуо је у грех. Постао је «љубитељ жена» (види 3 Књига о цар. 11, 1). Упркос старачкој доби, био је надвладан од свог телесног нагона. У његовом дворцу окупљало се мноштво лепих жена, које су доводили његове улизице, да би му удовољили. Ту је било и жена из других земаља, које су биле чувене по својој лепоти. Али те жене су у религиозном смислу биле идолопоклонице и преносиле су нечисте обичаје и навике идолопоклонства у Соломонов дворац. Као што се и очекивало, Соломон није остао неометен начином живота тих идолопоклоничких жена. У њихове спаваће собе и павиљоне, доспели су идоли, које је закон Божији строго забрањивао. О, какво зло могу да начине нечисте жене људима који имају узвишене чинове! Један мудри Соломон променио се у последњим данима свога живота и оцрнио је славну прошлост, изазвавши гнев Божији.
Пре него што ће умрети, Бог му рече: «Зато што ми ниси остао веран до краја, него си преступио моје заповести, твоје царство ће бити подељено на два дела. У већем делу ће цар бити твој слуга а у другом и мањем делу, твој син. А та подела царства ће наступити након твоје смрти.» (3. Цар. 11,11-13).
Тако је и било. После његове смрти на трону га је наследио његов син Ровоам. Народ је тражио растерећење од пореза који су били наметнути у време подизања огромних грађевина, али Ровоам је био окрутан и горд и не само да није умањио порезе, већ их је удвостручио.
Тада је један велики део народа, не трпећи то, подигао устанак, а уједињено царство подели се на два дела. Прво, према северу, названо је Царство Израиља, а друго, према југу, са престоницом у Јерусалиму, названо је Северно царство Јуда. Од 12 племена, десет се настанило у горњем царству, док су два племена (Јуда и Бењамин) настанила јужно царство.
Подела царства на два дела била је погубна. Отпочела је пропаст, све док оба царства, једно по једно, нису била потпуно уништена, те постала власништво странаца. Какво је зло дељење !
Једна таква слична подела се догодила пре 70 година и у нашој домовини, Грчкој. Наш уједињени и славан народ, након сјајних победа у Балканским ратовима, услед великих политичких подела разделио је земљу на два дела, северну и јужну Грчку. Северни део са престоницом у Солуну, а јужни део са престоницом у Атини. Али, на срећу, та подела није дуго потрајала. Народ се поново ујединио на добробит свих. На жалост, семе раздора које је било посејано, донело је мало касније своје горке плодове, а то је била Малоазијска катастрофа. Нека Господ заштити нашу домовину, да би њени становници живели сложно, у јединству и љубави.
Многи су цареви владали у том кратком периоду поделе Јудејског царства, неки на југу, а неки на истоку. Њихови односи често нису били пријатељски. Једни су презирали друге. Много страшних догађаја се десило у том раздобљу. Али ми смо од свих тих изабрали само један, који се десио у време царовања Јорама, сина Ахавова, онога непобожног цара (842-853 п.Х.)
Суседна земља Израиља била је Сирија. Вођа сиријске војске био је један искусан и храбар војсковођа, Н Е М И Ј А.
Немија је био веома богат и славан. Али шта да ради са својом славом и богатством, кад је био несрећан. Боловао је од лепре. А та болест, у оно време, била је неизлечива. Ни један лекар нити врач (маг) нису га могли излечити. Али једна служавка, јеврејског порекла, коју су Немијини војници заробили, служила је у то време у његовом дворцу. Та служавка, која је стално гледала лице његове супруге, забринуто због мужевљеве болести, рече: «Госпођо моја, немојте се бринути. У мојој домовини постоји један пророк, пророк Јелисеј, који може да га излечи» (види 5, 3).
Немијина жена је пажљиво саслушала своју служавку и топло је препоручила мужу да оде и посети пророка Јелисеја.
Немија је послушао своју супругу. Сусрео се са пророком Јелисејем. У пратњи својих коњаника, седећи у предивној кочији, стигао је код пророка Јелисеја. Јелисеја нимало не узнемири посета овог човека. Није ни изашао да га дочека. Само му је поручио, уколико жели да се излечи, да иде у реку Јордан и да се окупа 7 пута у реци, и тада ће се његово тело очистити од лепре. Немија, чувши те речи, веома се расрди, и, неповеровавши, рече:
« У нашем месту постоје реке Авана и Фарфар. А уколико се желим окупати то чиним у водама наших двеју река. Какве ли користи да идем у Јордан, наше воде су узвишеније» (види 5, 11-12).
Захваљујући упорности његове пратње, Немија се, ипак, окупао 7 пута у водама Јордана. Када се последњи пут поквасио, сва лепра је спала са његова тела, а његова кожа је постала чиста и нежна као бебина. Чудо!
Идолопоклоник Немија је поверовао. Пун захвалности према Богу, напунио је кола златом, сребром и скупоценим оделима и понудио све Јелисеју. Јелисеј не прихвати. Да је то био неки свештеник или архијереј 20- тог века, све би прихватио. Али Јелисеј је био узвишен човек. Није трговао са светињом. Зато је и одбио да прими.
Међутим, један Јелисејев слуга, чувени Грези, када је угледао злато и сребро, очи му се засијаше и без Јелисејевог допуста – замоли Немију да узме један део поклона. Када је све Јелисеј дознао, веома се расрди на Грезија; био је кажњен са лепром као и његови потомци.
Драги моји, дивите ли се што је Немија, који се 7 пута купао у Јордану, био излечен? Ми хришћани имамо једну другу реку, која је безброј пута узвишенија од реке Јордан. А тај Јордан, који није престао да пушта животворне капљице, то је божанска благодат или, да будем прецизнији, то су седам тајни Православне цркве. Сви који верују у Христа непоколебљиво, сви који се крсте у води крстионице, сви који се исповедају и причешћују, сви који са вером извршавају једну од седам тајни цркве, они пролазе кроз воде Јордана, божанску благодат, која даје живот, а њихова душа се пере од сваке врсте лепре, која је грех. Тада верни хришћанин, као Немија Сиријац, пун захвалности обраћа се Спаситељу Христу и говори: « Тебе појем, Тебе благословим, Тебе благодарим, Господе, и молим Ти се, Боже наш».
У Флорини 2. Фебруара 1987,
Празник Сретења Господа нашег Исуса Христа
+ Августинос Митрополит Флорине
******************************************
Add A Comment
You must be logged in to post a comment.