ХРИСТОС ЖИВИ И ЦАРУЈЕ
Απρ 20th, 2013 | 
Filed under: Cрпски језик
ХРИСТОС ЖИВИ И ЦАРУЈЕ
Ο ΧΡΙΣΤΟΣ ΖΗ ΚΑΙ ΒΑΣΙΛΕΥΕΙ
«У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше Реч» (Јован 1,1)
Драги моји хришћани, ова проповед ће бити веома сажета, унаточ умору, на литургији не би требала изостати проповед. Јеванђеље које се данас чита је најважније од свих других Јеванђеља која читамо у току године. Ово Јеванђеље је узвишено и теолошко. Ове речи су веома узвишене: «У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше Реч.» (Јован 1,1). Протумачимо ове узвишене речи. Ни ја немам правих речи а ни ви немате стрпљења за једно потпуно објашњење овога стиха. Рећи ћу само неколико речи о овоме узвишеном стиху.* * *
Кажу да је један цар у старо време позвао у свој двор једног мудрог човека. – Желим, рече, да ми одговориш на једно питање које ме већ дуго времена заокупља : – Шта је Бог? – То је баш тешко питање, рече овај мудрац. Не могу да одговорим одмах на ово питање. Дајте ми рок од три дана. Дао му је цар рок од три дана. Отворио је многе књиге овај учењак и читао је све што је могао пронаћи о тој теми. Када се вратио, рекао је цару: – Царе, нисам могао пронаћи одговор на ваше питање. Тражим вам још три дана. Добио је још три дана за решавање овог питања. Након та три дана опет је дошао са истим одговором. Тражио је још три дана. Али на крају, унаточ свим данима које је узео, било је немогуће да удовољи својим одговором цару. На ово питање никада није одговорио стари учењак, али на ово питање са мало речи одговара данашње Јеванђеље: «У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше Реч.» (Јован 1,1).
Како бисмо требали схватити овај стих? Одлетимо са нашом помишљу у прошлост. Проћи ћемо векове и стољећа напредујући назад у времену. Долазимо у време када човек није постојао. Настављајући наше путовање у далеку прошлост, проналазимо да од остатака које су пронашли геолози, нису постојале ни животиње, ни птице, ни дрвеће, ни биљке нити било који други облик живота. Још даље ако идемо видећемо да није постојало ни море, «А земља беше без обличја и пуста» (Генеза. 1,2). Нису постојале ни планете, нису постојали земља, сунце, галаксије, комете, нити било шта из астралног свемира. Стижемо тако у неко време када није постојало ништа. Шта сам рекао? Ништа? Хула! Како није постојало ништа? Постојао је Бог, Реч! «У почетку беше реч», од почетка је постојала Реч. Тако да није постојало време када није постојао Син и Реч Божија, дакле Христос. Христос је постојао увек. Он је Превечан и Савечан са Оцем. Тешко је ово разумети, рећи ћете ми, то је тајна. Заиста то је велика тајна. Али нећемо је због тога порећи, прихватићемо је са вером. Иначе као што сам и пре често говорио, не само натприродне али и природне ствари крију у себи многе тајне. Пун је свет тајни. Све научне гране имају нерешене проблеме. Наука само описује неке тајне али их не објашњава потпуно, не залази дубоко у тајну феномена. Као на пример, не говори нам шта је електрицитет, шта је магнетизам или шта је светска привлачност? Наука описује али шта је у ствари нешто не зна нам рећи. Тајне су свуда распрострањене по природи, па и у најмањим стварима. Најмањи постотак сунца или атома је једна мала минијатура универзума. Наводим један пример, у Риму се сазвао светски лекарски скуп на челу са врховним лекарима, који се баве са болешћу која хара светом, раком. Много су рекли на том скупу. На крају је председник скупа изрекао закључак. Знамо рекао је, како се појављује рак, знамо како се развија и који су му симптоми, али једно не знамо, који је његов узрок, како се ствара – како настаје. Како једна од милион ћелија које има наше тело – је рак, нормално ради у хармонији са свим осталим, и изненада «полуди», искључи се са своје путање и од онога часа почиње болест.
Свуда су дакле тајне. Уколико се научници чуде стварима из материјалног света, како ми да објаснимо тајну лица свете Тројице? Нек научници прво реше тајне које крију природне појаве, и тада ћемо ми решити натприродне ствари. Ум човеков је као једна мала шоља, не може у њега стати океан.
* * *
«У почетку беше реч, и реч беше у Бога, и Бог беше Реч.» (Јован. 1,1). Реч се на језику Писма и Цркве назива Син Божији, јер се рађа од Бога Оца који је најузвишенији Ум. Ум рађа Реч, Отац рађа Сина. Да бисмо се приближили тој истини, кажемо следеће: Човек је створен «по обличју Божијему»(Ген. 1,27), и зато се назива «обличје Божије» (Α΄ Кор. 11,7. Κол. 3,10). Како је човек обличје Божије, према телу? Не наравно. Бог нема нешто материјално, нема тело, руке, ноге, уши итд. као што су наши преци замишљали богове. Негде говори и Свето Писмо човеколично о Богу, али само по економији – снисхођењу. Бог је Дух. Последично томе што је човек обличје Бога, не односи се на његово тело већ на његову душу, по души, човек је обличје Божије. Човек углавном није видљиво, већ невидљиво. Видљиво је материјално тело, а невидљиво је душа. Постоји и сличност – Као што је Бог тројичан, тако је и човек у својој души тројичан. Бог Отац је најузвишенији Ум, који рађа Сина и Реч Његову, и происходи свети Дух, а човек има ум, има реч – мисао, има и дух.
Веома важан Божији дар је и мисао. Она човека чини узвишеним бићем. Она се не сусреће код животиња, нити било где другде, само код човека. О, мисли, о уме! Налазиш се у овај час овде, а затим летиш као ракета и налазиш се мислима у Америци или било где другде. Да ли сте икада размишљали, како човек рађа мисли? Помисао је темељ науке, са њом човек изучава земљу, важе звезде, претражује небеса, открива и ствара. Помисао је човекова тајна, дозволите ми да вас мало заинтригирам. Шта значи тајна помисао? Она је сакривена дубоко у човеку, непозната је. Шта свако размишља не можемо знати, то само Бог зна. Тешко нама ако се пронађе начин да се мисао може прочитати.
На црквеном језику мисао се назива речју, логиком дакле. Али припазите, ум рађа реч. Како се рађа реч? Не како се рађају животиње. Постоји и друга врста рођења. Какво је то рођење? Ум – говоре теолози – рађа скривену реч, мисао. А када мисао буде издражена нашим уснама, тада скривена реч постаје усмена. Једна велика тајна, чудим се како још постоје неверници. Како причамо? Размислите мало о томе. Како? Никакав одговор нам не даје наука. Настоји само да лоцира у мозгу одређене центре из којих се производи усмена реч. Наш ум дакле рађа скривену реч, у наставку рађа усмену реч и на крају рађа и писмену реч.
Али овде у Јеванђељу Реч се пише са великим Р, зато јер је Реч Бог. « и Бог бјеше Ријеч». Бог – Ум рађа Бога Реч, Отац рађа Сина – Мисао. Наспрам те узвишене Речи, мисао човекова је нешто веома мало и небитно. Да ли можемо да схватимо шта је то Бог Реч? Реч је Христос, који је постојао увек. На основу тога Црква је победила Арија и остале јеретике, као што су данашње хилиасте.
* * *
Драги моји хришћани, приближимо се Богу. Сешћемо сви да ручамо у подне и да уживамо у добрима која нам Бог даје. Колико од нас ће помислити са захвалношћу на Бога? Колико од нас ће се прекрстити пре јела и споменути име Христово? Захвалимо Богу за све дарове, а пре свега зато што имамо једину истиниту веру. Оснивачи других религија (Мухамед, Конфучије, Буда, итд…) били су смртни, живели су неко време а после су умрли. Христос живи и данас и сутра и у векове, векова. Не постоји тренутак у бесконачном времену када није постојао Христос. И кроз своје васкрсење је доказао, да живи и царује у векове. Њега данас прослављамо, драга моја браћо, у славу свете Тројице. Амин.
† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος
(Беседа Митрополита Флоринског о. Августина Кандиота у храму Светог Пантелејмона у Флорини 22-4-1984)
Add A Comment
You must be logged in to post a comment.