СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА – АНЂЕО У ТЕЛУ
Σεπ 1st, 2013 | 
Filed under: Cрпски језик
СВЕТИ ЈОВАН ПРЕТЕЧА – АНЂЕО У ТЕЛУ
(ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο ΠΡΟΔΡΟΜΟΣ – ΑΓΓΕΛΟΣ ΕΝ ΣΑΡΚΙ)
«Ето, ја шаљем анђела свога пред лицем твојим, који ће приправити пут твој пред тобом.» (Матеј. 11,10)Данас слави један анђео. Ко је тај анђео? Анђео који данас слави је човек. Да ли постоји човек који је анђео? Да, постоји. Oн је био човек и анђео у телу. Ко је то? То је свети Јован Претеча. Често га осликавају са крилима, јер је био човек као и ми, али је живео као анђео.
* * *
Као мало дете живео је поред свог оца Захарија и мајке Јелисавете. Они су били свети људи, и дете које им је даровано је било од Бога. Када је порастао Јован је отишао из свога села, не да би зарадио и скупљао новац, већ је имао један велики циљ. Где је отишао? Мало даље од реке Јордан, била је пустиња. Да ли је живећи тамо имао своју храну и кухињу? Не. Да ли је имао душек или кревет? Не. Да ли је имао кућу? Не. Живео је као анђео. Одећа му је била начињена од камиље длаке. Пиће му није било ни вино, ни ракија а ни пиво. Он није такве ствари стављао у своја уста. Ишао је на реку и са својим длановима је пио воду из реке Јордан. Храна му је била као што каже Јеванђеље, «биље и дивљи мед» (Матеј. 3,4). Каква је то храна била «биље »? Постоје два превода. Доле у Арабији, где постоје акриде, хватају их, суше на сунцу и посипају сољу. Као што неки људи једу шкампе и јастоге, тако су и они јели акриде. Али постоји и други превод, који каже да су «акриде» окрајци од дивљих трава. Да ли једно или друго, његова храна је била веома обична. Друштво му нису правили људи већ дивље звери, лавови и вукови, који су поред њега стајали мирно као овчице.
Тек касније је долазио на реку Јордан и проповедао о покајању. Треба да се покају сиромашни, богати, цареви, старци са седом косом, жене и мушкарци, сви треба да се покају, јер сви имамо потребу за исповешћу и покајањем. Много људи је долазило на реку Јордан да би сусрело Јована. Као што пчеле лете према цвету, тако су сви журили да виде Јована, тога утеловљеног анђела. Шта је толико људи радило код св. Јована? Сви ти људи «и исповиједаху гријехе своје» (Матеј. 3,6).
* * *
Као што су чинили сви ти људи који су посећивали Јована, тако треба и ми да чинимо. Сваки човек који осећа себе, треба да се исповеда. И као што је Јован живео као анђео, тако и ми треба да живимо као анђели. Човек има једно велико одредиште где треба стићи. Сваки пут те речи чујемо када изговарамо «Оче наш »• «да буде воља твоја и на земљи као на небу;» (Матеј. 6,10). Молимо Бога као и анђели горе на небу што чине вољу његову, тако и ми овде доле на земљи да чинимо не оно што жели ђаво, већ да испуњавамо вољу Божију. А вољу Божију сви знамо. Записана је у Јеванђељу. Када чинимо вољу Божију, наша села, наша друштва, цело човечанство ће бити у рају. Неће постојати крадљивци, убице, лажни сведоци, блудници, прељубници, лакоми и грабљиви људи, него ће постојати царство Божије на земљи.
На жалост људи не слушају Јеванђеље и не живе као анђели, као Јован. Живе као животиње па и горе од животиња. Говори нам о томе свети Јован Златоуст. Људи који не чине вољу Божију постају као четвороношци. Свет је постао једна велика джунгла. Човек је постао звер. Шта кажете? Ништа страшнија није звер од лошег човека.
Човек је постао једна знанствена звер. Знаш ли колико је авиона спремно да полети на небо? Радуј се и проводи човече, мисли се шта ћеш када се појаве црне птице, авиони. У авионима ће бити људи, научници. Они ће притиснути типке. И затим…, Боже мој, Боже мој! Једна бомба ће пасти на Солун, једна на Атину, једна на Софију, једна на Београд, једна на Москву, једна на Лондон, једна на Њујорк, једна на Чикаго… и ништа неће остати. Свет ће се угљенисати. Ето по чему је човечанство горе од звери. Било би боље да нисмо ни имали школе и факултете, а људи да су нам остали неписмени. Таква наука које ће уништити свет, чему користи? Ускоро ћемо рећи и оно што каже једно пророчанство: Тада ће почети говорити горама: Падните на нас; и бреговима: Покријте нас! (Лука. 23,30). Зато што је стигао гнев Божији на грешни свет.
― Много нам безнадежних речи говориш, оче.
Све то од нас зависи, да ствари не постану тако безнадежне, него да су пуне наде и радости. Како? Ко може да нас ослободи тих невоља? Ко може да промени свет? Како ћемо ићи напред и како ћемо видети добре дане? Када зазвони звоно недељом, хришћани да не иду у цркву? Да ли ће нам тада бити боље? Како ћемо се променити? Када чујемо Јеванђеље и када га испунимо, ако чујемо Јована како нам виче: «Покајте се» (Матеј. 3,2). Ако отворимо и очистимо наша срца и постанемо људи.
Један стари филозоф, када је у подне стигло сунце и запалило камење, он је упалио један фењер и лутао по путевима и трговима града. Сви су говорили да је полудео. Али он није полудео. Питали су га? Шта ти се десило, шта тражиш? А он ј одговарао: «тражим човека ».
Тако и данас, где је човек? Не питате се шта све трпе жене од својих мужева и шта све трпе мужеви од својих жена, шта све трпе мајке од своје деце коју су родиле и очеви од деце коју су се трудили васпитати и отхранити? Постали смо звери, демони и гори од демона.
Шта да радимо? Треба да се покајемо сви бели, црни, црвени и жути. То нам узвикује Јеванђеље, то нам узвикује свети Јован. Да се покајемо? Ко може да нас промени? Не може нас променити ни затворска ћелија а ни судија. Све смо пробали, не мења се тако човек. Један може да промени човеково срце, да врану претвори у голуба у вука да претвори у овцу. А тај један је једини и свемогући Христос.
* * *
― Али где је Христос?
Христос је овде у храму, господине, ако имаш духовне очи и ум, дођи да га видиш. Да ли видиш свештеника? Ето, Христа. Тога свештеника, кога видиш пред собом, анђео је. Може ван цркве бити као и сви други људи, али када уђе у цркву и стави петрахиљ, и каже: «Благословено царство Твоје…»; Од онога часа немој га више гледати као човека, већ као анђела. Он држи светиње у својим рукама. Као што војник, када обуче своју униформу, више није обични грађанин већ војник, тако и свештеник, када стави на себе петрахиљ, није више алфа или вита, није више отац Никола, Анастасије, Павле или Петар, није више отац Михајло или Пантелејмон, већ анђео Божији. Као што је био свети Јован Претеча који је крштавао људе у реци Јордан.
Свештеника да гледаш као носиоца узвишене власти. То нам говори свети Козма Етолски «Свештеник има власт већу од царева, анђела и арханђела». Свештеник нас повезује са небом, и треба сви да га поштујемо. Када поштујемо свештеника, то је као да поштујемо самог Христа.
* * *
Анђео је био као што смо рекли свети Јован Претеча. Анђели у свету су свештеници, који врше вољу Божију. Анђели треба да будемо и ми. То је наше одредиште и циљ нашег живота.
† ἐπίσκοπος Αὐγουστῖνος
(Беседа Митрополита Флоринског о. Августина Кантиота у светом храму св. Атанасија у селу Ситарија – Флорина, 4-1-1976)
Add A Comment
You must be logged in to post a comment.