Koji je simbol naše vere?

Koji je simbol naše vere, koji smo čuli na Svetoj Liturgiji? –Kaži mi ti? Kako te zovu? Toma nam kaže, da je naš Simbol, Verujem.

Šta znači Simbol i zašto se taj Simbol naziva Verujem?

Simbol znači nešto po čemu se razlikujemo. To je nešto kao zastava. Kao što razni narodi imaju svoju zastavu. Mi imamo našu plavobelu zastavu. Srbija ima svoju zastavu. Bugarska ima svoju zastavu. Turska ima svoju zastavu.Kao kada vidiš nečiju zastavu znaš kojem narodu pripadaju ti ljudi, tako i mi našu zastavu, našu veliku čast, iznad svega, imamo svoje Verujem. To je zastava hrišćana. Kojih hrišćana? Hrišćani , su i Franci i Italijani, Francuzi, Nemci, Englezi pa i Amerikanci.

«Verujem» je zastava Pravoslavnih hrišćana. Sa «Verujem» raspoznajemo se od svih naroda i dogmi.

Šta ispovedamo u Verujem?

Pre svega ispovedamo da verujemo u jednog Boga a ko ne veruje, nije dostojan da živi na ovome svetu. Verujemo dakle da postoji Bog. To je logično, to nam naređuje naš razum. Zašto neko od vas ne prihvata da je tamo neka kuća sama od sebe nastala. Da se materijal sakupio, kamenje, cement, daske, i da se kuća sama sagradila. Ni jedna kuća se sama ne gradi, neki majstor je pravi.

Ni sat a ni garderoba koju nosite nije iznikla iz neke njive, već je neko načinio. Isto i automobili, avioni, podmornice i ostalo čemu se divite, nije samo nastalo od sebe i kada bi vam to neko tvrdio, smatrali biste ga ludim. Isto i zvezde kojih je na milione, koje su jedno veliko delo, mesec, sunce, i sve ostalo, ko je to stvorio? Jedan je samo odgovor, Bog. Prvo što treba da veruješ je da postoji Bog, Stvoritelj, koji vlada vaseljenom. Drugo što treba da veruješ je da Bog nije Alah ni Bog Indijanaca i drugih religija. Već je Bog u koga verujemo Otac, Sin i Sveti Duh. Vrtoglavica te hvata ako pomisliš na tajnu Svete Trojice. Koji čovek, koji naučnik će moći ikada da uđe u tu veliku tajnu Svete Trojice? Jedan = tri, ne prihvata to um čovekov. Ali činjenica je da su Otac, Sin i Sveti Duh jedan Bog. Ne možemo to osetiti, to je neshvatljivo čovekovom umu. Ako bismo upitali jednog naučnika da nam objasni nešto jednostavno, od mrava do pčele, ne bi znao. Jedan naučnik je proučavao deset godina mrave. A jedan koji je ispitivao pčele u celom svom životu je rekao sledeće: « Oko šezdeset godina ispitujem pčele. Tajna, ne mogu da objasnim kako ta mala životinjica pravi toliko stvari! Kako pravi med! Ukoliko ne možemo da shvatimo jednog mrava i jednu pčelu, tajnu Božanstva ćemo razumeti? Um čovekom je veoma mali da shvati tu neshvatljivu tajnu. Šta treba da činimo? Kada čujemo ime Svete Trojice, da sagnemo glavu i da kažemo: « Sveta Trojice spasi svet i mene grešnika». Verujemo još da je čovek sagrešio puno i da treba da se otvori zemlja i da nas proguta i reke da treba da nas preplave , i zvezde da padnu na naše glave. Ali Bog nas nije uništio. Došao je na zemlju. Poslao je Sina svoga jedinorodnoga. Rođena od Djeve Marije. Kršten na reci Jordan. Prošao je kroz pustinju. Patio je, Razapet i Vaskrsao i Vaznesen u slavi na nebesa bio. Kažemo još u «verujem» nek ne veruju nevernici, mi verujemo, da Hristos koji je došao na zemlju kao jedan jednostavan i običan čovek, on čije su čedne noge gazile po zemlji, koji se susreo sa ljudima i ručao sa njima, opet da će doći na zemlju. Kako će doći? Da sudi živima i mrtvima. Kažemo u «Verujem», to nam govori i Hristos u Evanđelju o sudu.

(Ahlada, Florina 1-3-1970, deo jutarnjeg govora Mitropolita Florine o. Avgustina Kandiota)