Jedno, od najvećih pitanja zanima mudrace. A to pitanje je: «Šta je čovek?» Da li je i on jednostavno jedna životinja sa niskim apetitima? Koji je njegov početak, odakle dolazi čovek? Koji je njegov cilj i odredište? Koji je sastav i dubina njegova postojanja? Šta je čovek? Muče svoj um naučnici. A da bi odgovorili pišu i pisali su toliko knjiga, da ih sve pročitaš trebao bi da živiš hiljadu godina. Hajde da izvažemo sve te knjige, one će biti kao slamke naspram reči koje govori Hristos u Evanđelju. Reči, o kojim ako razmislimo na miru pet minuta, mogu i najvećeg grešnika da potaknu da promeni smer, jer su napisane sa krvlju našeg Hrista.

«Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet a duši svojoj naudi?» (Marko 8,36). Ove reči daju rešenje o čoveku. Govore nam koja je vrednost čoveka. A koja je dragi moji, njegova vrednost? Gde se nalazi njegova vrednost i od čega se sačinjava veličina čovekova?

SA TELESNE STRANE

Sa telesne strane čovek ne postoji. Čovekov obim, njegovo telesno okruženje je malo. Ukoliko stane jedan čovek pored jednog brda kao što su Alpe ili Himalaji, njegov obim će biti jako mali. A ukoliko uporedimo velike planine sa zemljom, videćemo da su i one u usporedbi sa njom kao kore narandže. A ukoliko opet uporedimo zemlju sa zvezdama i planetarnim sistemom, videćemo da je kao jedno zrno peska. Sagledavši sve to čovek je u svetu kao nešto nepostojeće, kao nula.

Ukoliko uzmeš jednog mrtvog čoveka koji je ispustio svoju dušu da analiziraš  njegov sastav, otkrićeš da čovek od 65 kila se sastoji od 45 litara vode, masnoće ima da napraviš 7 sapuna, gvožđa za jedan ekser, fosfora za nekoliko kutija šibica, magnezijuma za jedno čišćenje, uglja za jednu olovku, azbesta za okrečiš jednu malu sobu. Svi ti sastojci tela su nepotrebni, ništavni, nemaju vrednost ni jedne lire. Ali, jednu liru vredi čovek.

ČOVEK NIJE ONO ŠTO SE VIDI

O Hriste! Hvala ti, što si došao u svet i osvetlio mrak, rekao si te reči, za koje ne postoji vaga da ih izvaže’ «Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet a duši svojoj naudi?». Vrednost čovekova nije u prolaznom telu. Njegova vrednost je nešto drugo.

ON JE MISAO I RAZUM

Čovek nije ono što se vidi. Ne, braćo moja. Čovek je ono što se ne vidi. Iza njegovog lica, u dubini njegovog postojanja, krije se nevidljiva mašina. Čovek je unutar sebe pre svega pomisao, razum. Sedi u svojoj kancelariji i sa lenjirom meri razdaljinu, važe Sunce, obračunava put zvezda, postaje matematičar, astronom, veliki naučnik.

ON JE SRCE I OSEĆANJE

Međutim čovek nije samo razum. Teško njemu ako je samo razum. On je i srce, a i osećaj. Ukoliko pogledaš u jednom trenutku čoveka koji se zabavlja i provodi, uživa u dobrima zemaljskim, kada mu poštar donese jedno pismo i saznaje da mu je umrla majka, šta se događa? Menja se, nema više volje da govori, zatvara se plače i žali.

ON JE VOLJA

Čovek je razum, srce i osećaj. Ali pre svega najvažnija od svega je volja. O voljo čovekova! Životinja je potčinjena svojim instiktima. Ukoliko je životinja gladna, ješće. Čovek je gladan, ali govori sebi’ Stop! Danas je Veliki Petak, postićeš. Životinji ako se spava, spavaće u svoje vreme, kao po satu. Čovek će sebi reći’ Stop! Neću spavati’ bolničar sam i večeras bdim nad bolesničkim posteljama. Životinja ima instikt samoodržavanja. Ima i čovek taj instikt, ali kaže’ Stop! žrtvovaću svoj život , ne jedan život već hiljade života, za velike ideale. Dana 25 Marta slavimo jedan ep, jednu nezaboravnu stranicu istorije našeg naroda, godinu 1821. Pročitajte malo životopise svetitelja. Šta je bilo ono što ih je privlačilo, materija, novac, niske i male korist, instikti, njihovi nagoni. Ne, bilo je to nešto uzvišenije. Jedan stranac je posetio već ostarela Kanarisa i upitao ga: « kaži mi, stari Konstandine, kako si one noći podmetnuo eksploziv  na mornaricu i uspeo da je razneseš? A heroj je odgovorio: – «Jednostavno, prekrstio sam se i rekao sebi, večeras ćeš Konstandine  umreti za Grčku. Materijalisti i bezbožnici, pitam vas: « Šta je ono što čini čoveka da se izdigne iznad svoga instikta, želja i nagona, i da stigne  do heroja i mučeništva. Da li su to hromozomi, kosti, stomak ili creva? Ne, braćo moja. Iznad toga je duša besmrtna. O njoj govori Hristos kada nam kaže: «Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet a duši svojoj naudi?» (Marko 8,36).

VREDNOST DUŠE

Braćo moja, završiću sa jednim prikazom.

Da li želite da vidite vrednost duše? Svojom fantazijom zamislite jednu vagu, veliku vagu, jer nećemo vagati malo i nebitno. A tu vagu okačite o zvezde nebeske, da je drže u svojim rukama anđeli i arhanđeli. A na jednu stranu vage stavite sve najdragocenije što postoji na svetu. Dođite vi žene i stavite sve minđuše, zlato i lančiće koje imate. A vi bankari, škrte Jude, da otvorite svoje trezore i donesite sve novce i stavite na istu stranu vage. A vi radni narode- proleteri, iskopajte iz dubine zemlje svo zlato i srebro i stavite na istu vagu. A vi mornari i mornarico, sa vašim kanticama zaronite u dubine okeana i uzmite sve dragocenosti koje se u njemu kriju i donesite na vagu. A vi avijatičari  i astronomi, krenite sa vašim avionima i vasionskim brodovima i donesite sa svih planete, sa meseca i zvezda sve najdragocenije. A sve to stavite na jednu stranu vage. A sa druge strane stavite samo jednu dušu. Čiju? Dušu jednog kralja? Ne. Dušu jednog vojskovođe? Ne. Dušu nekog velikaša o kojem pišu novine? Ne.  Da stavite dušu jednog poniznog čoveka, jednog sirota i nevažna čoveka. E sada dakle, čim duša dodirne sa svojim krilima disk, odmah vaga se pomera na njenu stranu!  O dušo, blago neprocenjivo! «Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet a duši svojoj naudi?» (Marko 8,36).

Dragi moji! Govore da je car Makedonije Filip, otac Velikog Aleksandra, imao jednu važnu naviku. Četristo godina pre Hrista je on živeo, naredio je jednom svom vojniku da svako jutro stoji ispred njegove sobe i da ga podseća. Rekao mu je:  svako jutro, čim sunce izađe , kucaćeš na vrata moje sobe, pozdravićeš me i reći mi: « Filipe, seti se da si smrtan, da ćeš jednog dana umreti».

BRINI SE ZA SVOJU BESMRTNU DUŠU

I ja sada kao vojnik ne Filipov ali svecara Hrista, objavljujem pred svima vama, u vidu dana sudnjeg, i obaveštavam vas: «Imate dušu besmrtnu! Tu dušu čuvajte po svaku cenu i žrtvu. Nemojte zaboraviti nikada u svom životu reči našeg Hrista koje su napisane sa krvlju Njegovom’  «Jer kakva je korist čoveku ako zadobije sav svet a duši svojoj naudi?» (Marko 8,36). Ukoliko me poslušate dobro će biti, ukoliko me ne poslušate, vi ćete biti odgovorni. Odgovornost će biti vaša i samo vaša.

+ episkop Avgustinos Kandiotis

Snimljen govor u sv. Hramu Svetog Kostandina Kolon-Athina 20-3-1960 godine.